Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOd kako su uvedene prosečne cene nije bilo prometa za šumsko zemljište u prvoj zoni, a sada se desilo da nema prometa u zoni 3, pa prosečna cena ne može da se računa primenom prosečne cene u najopremljenijoj zoni i koeficijenta. Kako se postupa u tom slučaju?
Ako nije utvrđena prosečna cena šumskog zemljišta u najopremljenijoj zoni u tom slučaju treba koristiti knjigovodstvenu vrednost zemljišta u poslovnim knjigama poreskog obveznika na dan 31.12.2018. godine, u smislu člana 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
EPS je podneo poresku prijavu koja prolazi validaciju, u okviru Priloga-1 ima 744 Podpriloga, ali svi su za poslovni prostor, nije podnet ni jedan Podprilog za zemljište. Da li u toj situaciji da se proknjiži PPI-1, a onda u postupku kontrole da se utvrdi da li je bilo nepravilnosti?
Poreska prijava koja prolazi matematičku i formalnu validaciju treba da bude proknjižena. To što je utvrđeno da poreska prijava ne sadrži podprilog za zemljište može da bude samo predmet poreske kontrole i eventualnog utvrđivanja nepravilnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slučaju kada PPI-1 prolazi validaciju, ali je unet pogrešan predmet oporezivanja npr. kao predmet oporezivanja stoji pravo korišćenja građevinskog zemljišta preko 10 ari, a vrsta nepokretnosti je poslovni prostor?
U slučaju da je u podprilogu uneta pogrešna vrsta nepokretnosti, to se smatra suštinskom,a ne formalnom ili matematičkom greškom koju validacija može da utvrdi. Potrebno je da ili telefonom obavestite obveznika da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i tako ispravi svoju grešku ili da u postupku poreske kontrole utvrdite tačne činjenice i vrstu nepokretnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Škola je podnela PPI-1 i Priloge-2, ali je u pojedinim Prilozima 2 uneta pogrešna zona, umesto zona 4 uneto je seosko područje. Da li je potrebno poslati obaveštenje da se greška ispravi, ili se može proknjižiti PPI-1, obzirom da je porez 0?
Podatak o zoni treba da bude tačan, ali u ovom slučaju to ne utiče na visinu poreza na imovinu i neće nikada uticati jer je škola budžetski korisnik i ima poresko oslobođenje. U ovoj situaciji, preporuka je da se pozovu telefonom ili da im se pošalje mejl i da se tom prilikom obaveste o uočenoj grešci, kako bi sledeće godine u poresku prijavu uneli tačan podatak.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je preduzeće čiji je oblik organizovanja D.O.O, a prema podacima iz APR-a ima delatnost "Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama". Preduzeće se, između ostalog, bavi i prodajom nafte. Da li se preduzeće može zadužiti lokalnom komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru (pošto postoji nekoliko dokaza da vrši prodaju nafte na našoj teritoriji)?
Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema članu 15a. ovog zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Član 17. zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 18. zakona propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
Da bi zadužili obveznika firmarinom, a po osnovu obavljanja delatnosti trgovina naftom, nije dovoljno da se poseduju analitičke kartice NIS-a, računi i evidencije, već da je pre svega Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost. Zatim, potrebno je da postoji dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi. Dakle, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali i dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.