Odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu definisan je pojam poreskog obveznika. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Obveznicima koji vode poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, godišnji porez na imovinu utvrđuje se samooporezivanjem na obrascu poreske prijave PPI-1 do 31.03. svake sledeće poreske godine sa utvrđenim porezom za tu godinu, i to su:

1. pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
2. nerezidentna pravna lica – za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica
3. preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod;
4. drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika koji vodi poslovne knjige u odnosu na imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, recimo i:

• fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
• fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
• fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanoog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.

S druge strane fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.

Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige, podnose poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na obrascu PPI-2, a porez na imovinu utvrđuje rešenjem nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost za koju se utvrđuje porez, i to su:

• fizičko lice koji ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
• drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
• preduzetnik koji vodi poslovne knjige za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Prema navedenom, pre svega potrebno je da se utvrdi da li poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne kniige u skadu sa propisima Republike Srbije (pri čemu nije paušalno oporezovan), a zatim i da li su predmetne nepokretnosti evidentirane u njegovim poslovnim knjigama. U tom slučaju, porez se utvrđuje samooporezivanjem, utvrđivanjem poreza na imovinu na obrascu PPI-1.

Postoji i mogućnost da poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne knjige, a nepokretnost nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, u kom slučaju podnosi poresku prijavu na obrascu PPI-2, za svaku nepokretnost pojedinačno.

Dakle, vrsta poreske prijave za porez na imovinu fizičkog lica koje ima registrovanu delatnost i koji je preduzetnik (a nije paušalac), zavisi od toga da li je imovina evidentirana u poslovnim knjigama preduzetnika.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prilikom opredeljivanja sredstva obezbeđenja naplate dugovanog poreza u postupku odlaganja dugovanog poreza od dužnika se zahteva sredstvo obezbeđenja naplate iz koga se najefikasnije može naplatiti dugovani porez za slučaj da se dužnik ne pridržava rokova iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.

Ukoliko se od obveznika ne može obezbediti efikasno sredstvo obezbeđenja naplate, odnosno ako predložena sredstva obezbeđenja, kao ni dostupna sredstva obezbeđenja nisu efikasna, donosi se rešenje gde se u obrazloženju rešenja navode razlozi zbog kojih se raspoloživa sredstva ne prihvataju kao sredstvo obezbeđenja naplate. Protiv rešenja kojim se ne prihvata raspoloživo sredstvo obezbeđenja naplate poreski obveznik može izjaviti žalbu drugostepenom organu.

Ukoliko se dugovani porez obvezbeđuje hipotekom na nepokretnosti poreskog obveznika, osim procene tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti u postupku odlučivanja o kavalitetu predloženog sredstva obezbeđenja potrebno je da poreski obveznik dostavi i prepis Lista nepokretnosti, pri čemu se u teretnom „G“ listu nalaze upisani tereti na toj nepokretnosti.

Veoma je važno za efikasnost naplate da potraživanje bude obezbeđeno hipotekom prvog reda, jer ukoliko nije tako prilikom prodaje predmetne nepokretnosti pre svega moraju se namiriti potraživanja poverioca koji su upisani pre vas. U tom slučaju prilikom odlučivanja mora se sagledati odnos između procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti i već upisanih potraživanja, odnosno da li ćete nakon namirenja poverioca koji su upisani pre vas moći da naplatite i vaše potraživanje.

Ukoliko se već sprovodi „izvršenje“ na predmetnoj nepokretnosti pretpostavka je da je već neko od poverilaca upisao založno pravo.

Zahtev za upis izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti a saglasno odredbama čl. 14,15. Zakona o hipoteci, vrše poverioci.

Primena odredbe člana 74. ZPPPA stav 3. kada se dugovani porez obezbeđuje sredstvima iz stava 2.  tačka 1), 2) i 4) ovog člana sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje, se različito tumači od strane javnih beležnika kod kojih se overava založna izjava. Dakle, procenjena tržišna vrednost nepokretnosti i pokretnih stari koje se daju za obezbeđenje plaćanja ne može biti manja od 120%, a založno pravo se upisuje u visini dugovanog poreza.

U članu 88. ZPPPA „pravni efekti zaloge“ uređeno je da posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačke 1) i 2) ovog zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka ustanovljena.

Ukoliko poreski obveuznik ipak otuđi predmetnu nepokretnost skrećemo pažnju i na odredbe člana 175. ZPPPA koje uređuju postupanje prema poreskim obveznicima koji ugrožavaju naplatu. Uzimajući u obzir da se radi o poreskim krivičnim delima u pitanju je ugrožavanje naplate, obaveza je da se dopisom obavesti Poreska uprava, Poreska policija i da se prilože raspoloživi dokazi u svrhu vođenja daljeg postupka.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Sada je republička administrativna taksa 470,00 dinara. Od 1. jula 2018. godine promenjen je iznos republičke administrativne takse za žalbu sa 460,00 na 470,00 dinara, tako da je potrebno da se promene iznosi za taksiranje žalbe u uputstvu o pravnom sredstvu u tekstovima svih rešenja koja se donose, dok je republička administrativna taksa za odlučivanje po vanrednom pravnom leku o kome odlučuje Ministarstvo finansija kao drugostepeni poreski organ koji je doneo konačno rešenje,  povećana sa 2.670,00 dinara na 2.700,00 dinara, takođe počev od 1. jula 2018. godine.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja, uverenja bi trebalo da se čuvaju 2 godine, rešenja o povraćaju i preknjižavanju 5 godina, rešenja o ispravci greške 5 godina, a rešenja o utvrđivanju poreza trajno.

Uredba o kategorijama registraturskog materijala s rokovima cuvanja.pdf 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).

Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, ističemo da je ZPPPA propisano da obveznik snosi dokaze za ostavrivanje prava na poresko oslobođenje I u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti.To može biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti i zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma i sl.

U svakom slučaju, u praksi je vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu, tako da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.