Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeImajući u vidu da, uslovni otpis kamate i mirovanje duga prekida zastarelost i produžava apsolutnu zastarelost za vreme trajanja, šta se, u tom slučaju dešava za one obveznike koji su automaki upali u uslovni otpis kamate i mirovanje duga a nisu ispoštovali ništa i već u 2013. godini spali iz istog. Da li je i za njih prekinuta zastarelost?
Zakonom o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, po kome su JLS donosile svoje odluke propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.
S obzirom da je propisano da se zastarelost prekida u periodu od 1. novembra 2012 do kraja perioda mirovanja, u slučaju kada obveznik nije ni ispunio uslov da započne mirovanje, smatramo da nema osnova da mu se računa prekid niti zastoj zastarelosti, jer nije ispunio nijedan uslov propisan zakonom, odnosno odlukom JLS.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako je Opomena o neizmirenju duga uručena 2014. godine, da li je ona prekinula zastarelost samo za prethodnih 5 godina (2009,2010,2011,2012 i 2013) i ako jeste da li to znači da je dug koji je postojao na 31.12.2008. godine zastareo?
Opomena iz 2014. mogla je da prekine zastarelost samo duga koji je nastao od 1.1.2009, jer je za dug do 31.12.2008. trebalo preduzeti radnju u periodu 1.1.2009 do 31.12.2013 (pet godina), da bi se prekinula zastarelost.
Pri odlučivanju o zastarelosti mora se voditi računa da obveznik mora podneti zahtev, a zatim se moraju uzeti u obzir i uplate koje su izvršene do dana podnošenja zahteva za otpis duga zbog zastarelosti, jer se može odlučivati o zastarelosti samo nečega što je dugovani iznos na dan podnošenja zahteva, a ne i onoga što je u međuvremenu naplaćeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik koji se oporezuje za poslovni prostor od 1994. godine, i u novembru 2014. dobija Opomenu, nakon čega podnosi zahtev za izlazak na teren jer nikada nije posedovao poslovni prostor (a primao je rešenja). Izlaskom na lice mesta utrvđeno da poslovni prostor ne postoji i oslobođen je plaćanja poreza od 1.01.2015. godine. Po dobijanju Opomene u 2018. godini stranka je uložila prigovor na dug koji je nastao po osnovu tog poslovnog prostora do 01.01.2015. godine. Poreske prijave nema, nije dobijena od Poreske uprave. Shodno gore navedenom, da li ima osnova za otpis tog duga, s obzirom na to da obveznik tvrdi da nikada nije posedovao poslovni prostor, a LS nije u mogućnosti da to utvrdi?
S obzirom da su podaci o poreskom obvezniku preneti iz Poreske uprave i da je sve godine do 2015. utvrđivan porez i uručeno rešenje poreskom obvezniku, podrazumeva obavezu poreskog obveznika da dostavi dokaze, kaoi nove činjenice od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, na osnovu kojih bi se mogao sprovesti ponovni postupak utvrđivanja poreza na imovinu i utvrditi drugačije činjenično stanje, a time i eventualno stornirati zaduženja delom ili u celosti.
Naime, proverom u evidencijama drugih organa i službi, javnih preduzeća i sl. (katastar, urbanizam, EPS, komunalno, Telekom) može se utvrditi ko je bio vlasnik tog prostora. Opština, odnosno Grad bi trebalo da ima podatak o rušenju tog objekta, ako je on uopšte postojao. Takođe, možda postoje orto foto snimci na kojima se vidi da li je objekat postojao ili ne.
U svakom slučaju, neophodno je proveriti sve činjenice pre nego što se obvezniku utvrdi da nije bio poreski obveznik za predmetni prostor.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik je podneo zahtev za otpis dugova po osnovu zastarelosti 22.04.2015. godine, dok je opomena uručena 3.12.2014. godine. Na dan 31.12.2009. (posmatrano iz 2015. godine) celokupan dug je iznosio: glavnica - 14.560,53 din, dok je kamata bila u iznosu od 15.014,01 din. Da li ovaj dug na dan 31.12.2009. godine zastareva u potpunosti s obzirom da su vršene uplate 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. godine? Da li se izvršenim uplatama u periodu od 2010-2015. godine namiruje taj dug ili ne?
S obzirom na to da je u pitanju obveznik koji se obratio zahtevom za otpis zbog zastarelosti 2015. godine, s tim u vezi posmatra se taj momenat kao ključni za odlučivanje. Naime dana 1.1.2015. godine bi potencijalno mogao da zastari dug koji je nastao do 31.12.2009, jer je taj dug trebalo naplatiti ili prekinuti zastarelost najkasnije do 31.12.2014. (pet godina).
Prema ZPPPA uređen je redosled namirenja poreskih obaveza kod plaćanja, tako da se svakako uplatama namiruju najstarija dugovanja. To znači da se moraju uzeti u obzir sve uplate izvršene do dana podnošenja zahteva za zastarelost u smislu da su te uplate namirile obaveze prema redosledu njihovog dospeća. Konkretno uplate izvršene 2010 i kasnije nisu mogle da namire obaveze iz 2010. i kasnije, a da dug iz 2009. ostne negde sa strane i da čeka da zastari, već se uplatama namiruju uvek najstarija dugovanja.
Pored toga, kako je 2014. godine izdata opomena, time je prekinuta zastarelost prava na naplatu, čime je zastarelost počela ponovo da teče. Eventualno, može se proveriti da li je uplatama namiren dug koji je nastao zaključno sa 31.12.2008. i ako nije naplaćen u celosti, nenaplaćeni deo bi se mogao otpisati po osnovu zastarelosti, jer opomena iz 2014. nije prekinula zastarelost duga iz 2008. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se nadstrešnice površine 45x15 m2 (ukupna površina 675 m2) koje su namenjene kao garažno mesto za smeštaj autobusa trebaju oporezivati?
Prema odredbama člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, objekat jeste građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgarde svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl).
Prema odredbi člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i iugradnji, zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvode i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skolništa, podzemne garaže i sl).
Konstituisano oporezivo pravo na nadstrešnici, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije je predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Poštujući odredbe člana 6a. Zakona o porezima na imovinu, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti su razvrstane u odgovarajuće grupe nepokretnosti (i u ovom slučaju to može biti: garaža i garažno mesto ili poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.