Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeIspitivanjem tržišta neposredno pre pokretanja postupka javne nabavke radova, utvrđeno je da je došlo do skoka cena materijala i usluga na tržištu, pa samim tim procenjena vrednost nabavke prevazilazi iznos iz usvojenog plana nabavki. Da li je moguće i na koji način, promeniti (povećati) procenjenu vrednost (bez rebalansa budžeta), neposredno pre ili prilikom pokretanja postupka javne nabavke ako postoje sredstva u okviru istog programa, koja nisu realizovana ranije sklopljenim ugovorima (vrednost ugovora je manja od procenjene vrednosti)?
Članom 88. stav 4. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Dalje je stavom 6. ovog člana propisano da naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, proizilazi da ovaj zakon ne predviđa uslovljavanje izmene plana javnih nabavki prethodno izvršenom izmenom finansijskog plana, odnosno rebalansom budžeta.
Svakako, imajući u vidu odredbe Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), a pre svega odredbe člana 54. ovog zakona, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini (sa izuzecima dalje uređenim odredbama ovog člana), potrebno je da naručilac ima planirana finansijska sredstva za namenu sprovođenja postupka javne nabavke.
Ukoliko naručilac ima odobrena sredstva za namenu sprovođenja javne nabavke, a koja se mogu obezbediti i sredstvima u okviru istog programa ako ona nisu prethodno realizovana, te ukoliko je ovakva uvećana procenjena zasnovana na istraživanju tržišta koja procena je važeća u trenutku izmene plana javnih nabavki i pokretanja postupka javne nabavke, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki i bez prethodnog rebalansa budžeta. Dakle, jedino eventualno ograničenje sastoji se u tome da li su planirana finansijska sredstva predviđena za namenu sprovođenja i tog postupka javne nabavke.
Na osnovu kog člana Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019), je moguća izmena ugovora na osnovu produžetka roka i da li se takva izmena objavljuje na Portalu javnih nabavki?
Pravila u vezi sa izmenama ugovora o javnoj nabavci su propisana čl. 154-162. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon).
Sagledavanjem mogućih osnova za izmenu ugovora o javnoj nabavci u pogledu mogućnosti produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, može se zaključiti da se radi o dva moguća osnova.
Prvi je propisan članom 156. Zakona (Izmene po osnovu ugovornih odredaba), pri čemu Zakon propisuje da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način.
Dakle, u ovoj situaciji se radi o mogućnosti da se rok za izvršenje obaveza produži na osnovu elemenata same konkursne dokumentacije, odnosno zaključenog ugovora, ali samo ukoliko je takva mogućnost bila stavljena na uvid svim privrednim subjektima u sprovedenom postupku javne nabavke, i to na jasan, precizan i nedvosmislen način. Drugim rečima, to ne mogu biti uopštene formulacije u modelu ugovora, kojima se predviđa mogućnost produženja roka, već odredbe koje uređuju pod kojim se uslovima i na koji način, u kojoj dužini i sl. se rokovi mogu produžiti.
Drugi osnov je propisan u članu 158. Zakona (Izmene usled nepredviđenih okolnosti). Ovim članom Zakona je propisano da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti kada su ispunjeni dva uslova: 1) potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi i 2) izmenom se ne menja priroda ugovora.
Od suštinske je važnosti u pogledu ovog osnova da je ova potreba nastala zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi. Dakle, potrebno je da su u toku realizacije ugovora nastale okolnosti koje naručilac (pa i privredni subjekt) nisu mogli da predvide prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije i pripreme ponude, već su u toku realizacije ugovora nastale neke posebne okolnosti koje onemogućavaju da se obaveza druge ugovorne strane ispuni u roku. Neki od primera su: zastoj u izvršenju ugovora koji je na strani naručioca (druga ugovorna strana na primer nema pristup potrebnoj dokumentaciji naručioca koja je neophodna za ispunjenje obaveze), nemogućnost izvršenja u rok usled nepogoda ili pandemije virusa Covid19 i sl.
Izmena učinjena u skladu sa članom 156. Zakona se ne objavljuje na Portalu javnih nabavki, dok ova obaveza postoji kada se izmena vrši u skladu sa članom 158. Zakona, imajući u vidu da je članom 155. stav 2. Zakona propisano da je u slučaju izmene ugovora iz čl. 157. i 158. ovog zakona, naručilac dužan da obaveštenje o izmeni ugovora pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.
Na kraju ukazujemo da se prethodno navedeno odnosi na mogućnost produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, a ne na mogućnost produženja roka važenja ugovora, u kojem slučaju bi se eventualno mogli primeniti i osnovi iz čl. 157. i 160. Zakona, kada je produženje roka važenja ugovora posledica realizacije dodatnih dobara, usluga ili radova, odnosno povećanja obima predmeta javne nabavke. Tada je potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu u pogledu mogućnosti i uslova za zaključenje ugovora na period duži od 12 meseci, te da se tada obaveštenje o izmeni ugovora objavljuje na Portalu javnih nabavki u slučaju izmene iz člana 157. Zakona, dok ova obaveza ne postoji kod izmene ugovora u smislu člana 160. Zakona.
Da li je obaveza osnivača-opštine isplata naknade za rad članovima nadzornog odbora u JP ili je to obaveza samog JP?
Rad članova nadzornog odbora, vrednuje se u skladu sa zakonom i poslovnom politikom preduzeća, s tim da visina naknade za rad ne može da bude veća od visine određene Odlukom Vlade Republike Srbije o kriterijumima i merilima za utvrđivanje visine naknade za rad u nadzornim odborima javnih preduzeća iz decembra 2016. godine. Naknada za rad predsednika i članova nadzornog odbora, u svakom slučaju isplaćuje se u celosti iz sredstava i na teret javnog preduzeća.
Zakon o javnim preduzećima predvideo je da pored direktora i izvršnih direktora koji vrše funkciju rukovođenja, u javnom preduzeću egzistira nadzorni odbor sa funkcijom upravljanja i nadzora. Zakonom je propisan broj članova, uslovi koje treba da ispunjavaju kandidati, postupak imenovanja, kao i nadležnosti ovog organa. Dakle, nadzorni odbor je organ javnog preduzeća (ne organ osnivača), a na način finansiranja rada članova ovog organa ne utiče to da li članovi nadzornog odbora dolaze iz redova zaposlenih ili su imenovani od strane osnivača.
Ovo potvrđuje ne samo praksa u kojoj nije zabeleženo da se rad članova nadzornog odbora finansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave, već indirektno potvrđuje i pomenuta Odluka Vlade, koja u tački 2) člana 3. kaže da je finansijsko stanje preduzeća jedno od merila za utvrđivanje visine naknade. Takođe, u korporativnoj praksi bilo kog privrednog društva, troškovi rada organa upravljanja uvek idu na teret tog privrednog društva (ne na teret osnivača), a za taj trošak se u poslovnim knjigama u skladu sa Zakonom o računovodstvu, posebno iskazuje i evidentira na kontu 526.
Pitanje je vezano za primenu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. (ranije stav 9.) Zakona o planiranju i izgradnji. Podnosilac zahteva za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta je istovremeno i vlasnik kat. parcele na kojoj se nalazi objekat i ista predstavlja samo zemljište ispod objekta (objekat parcela), a radi se o legalizovanom objektu (izdata je upotrebna dozvola u postupku legalizacije), a susedna parcela, odnosno okolno zemljište je javna svojina opštine. Da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u smislu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, Odeljenje za urbanizam treba da utvrdi postoje li uslovi za formiranje građevinske parcele u skladu sa urbanističkim planom.
Ako ima uslova, vlasnik objekta mora da finansira urbanistički projekat preparcelacije, što kasnije predstavlja osnov za formiranje nove parcele koja bi bila predmet otuđenja.
Pogledati analizu člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (redovna upotreba).pdf
Kod planiranja usluga štampanja, planirano je do 1.000.000 dinara tako da nije sproveden postupak javne nabavke. Do sada je potrošeno 700.000,00 dinara, međutim do kraja godine biće potrebno više od planiranog. Na koji način sprovesti nabavku za dodatni iznos ?
Članom 27. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara.
Imajući to u vidu, u slučaju da dodatne potrebe za nabavkama usluga štampanja koje navodite u pitanju za posledicu imaju da će procenjena vrednost ovih usluga u toku planske godine biti jednaka ili veća od 1.000.000,00 dinara bez PDV-a, kao naručilac ste dužni da za preostali iznos sprovedete odgovarajući postupak javne nabavke. Dakle, čak i ukoliko je vrednost nove nabavke, na primer, 400.000,00 dinara bez PDV-a, dužni ste da za taj iznos sprovedete postupak javne nabavke, jer bi ukupna procenjena vrednost nabavke za istu plansku godinu bila veća od praga propisanog Zakonom do kojeg se odredbe ovog zakona ne primenjuju.
Dodatno, potrebno je imati u vidu da je članom 29. st. 2. i 3. Zakona propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki, te da naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
S obzirom na to, ukazali bismo da i u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke za preostali iznos u toku godine (dodatne potrebe), kao sporna okolnost ostaje realizovani iznos od 700.000,00 dinara bez PDV-a, jer za navedeni iznos nije sproveden postupak javne nabavke. S tim u vezi, praksa pokazuje da kontrolni organi ne smatraju ovakvu situaciju nepravilnošću u onoj situaciji u kojoj usled vanrednih okolnosti (koje po pravilu ne zavise od volje naručioca), nastane dodatna potreba za sprovođenjem nabavke određenog predmeta (za koje dodatne potrebe svakako postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke, ukoliko se time prelazi prag propisan Zakonom). Primer ovakve situacije bi bilo, na primer, odobrenje dodatnih sredstava nadležnog ministarstva za određene posebne namene.