Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako prikazati u planu javnih nabavki, nabavku telekomunikacionih usluga koja je oblikovana u dve partije: fiksna telefonija procenjene vrednosti 2.500.00,00 RSD bez PDV-a i mobilna telefonija 250.000,00 RSD bez PDV-a? Partiju mobilne telefonije sproveli bi u skladu sa članom 35. stav 4. ZJN. Da li se navedena okolnost prikazuje u odlukama o sprovođenju postupka javne nabavke?
Članom 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je naručilac dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:
Članom 35. Zakona propisano je da kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.
Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.
Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. točka 1) ovog zakona.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav. 1 točka 1) ovog zakona.
Dakle, iz navedenih odredbi Zakona proizilazi da je dužnost u Planu javnih nabavki prikazati predmet javne nabavke telekomunikacione usluge i ukupnu procenjenu vrednost obe partije (2.750.000,00 dinara bez PDV-a). Može se, ali i ne mori, prikazivati u Planu javnih nabavki nazive partija i njihove pojedinačne vrednosti.
Navedeno znači da, bez obzira što će se nabavka za partiju 2 – mobilna telefonija, sprovesti u skladu sa odredbom člana 35. stav 4. Zakona, odnosno što se za tu partiju neće primenjivati odredbe Zakona, njena procenjena vrednost mora se prikazivati u Planu javnih nabavki zajedno sa procenjenom vrednošću koja se sprovodi po Zakonu, dakle, prikazuje se njena ukupna procenjena vrednost. Ovo stoga što je to mogućnost, ali ne i obaveza da se primeni odredba člana 35. stav 4. Zakona na pojedinu partiju, ako su ispunjeni uslovi za to.
Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da, ako postoji opredeljenje za to, ne mora se uopšte prikazati procenjena vrednost u Planu javnih nabavki u smislu odredbe člana 88. stav 5. Zakona, međutim, u okviru Odluke o sprovođenju postupka javne nabavke mora se navesti procenjena vrednost nabavke, kako i procenjene vrednosti svake partije pojedinačno.
Odredbom člana 91. stav 1. Zakona je propisano da naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.
U ovoj odluci svakako treba navesti da će se predmetna nabavka sprovesti na način kako je opisano, uz navođenje ispunjenosti uslova za primenu člana 35. stav 4. na pojedinačnu partiju.
S obzirom da su u opštem rečniku javnih nabavki nabavke projekata definisane opštim pojmom nabavke (a nema definisinih različitih projekata kao na primer projekat asfaltiranja ulice, projekat izgradnje sekundarne vodovodne mreže, projekat energetske efikasnosti i sl.), da li različite javne nabavke za projekte pojedinačno staviti u plan javnih nabavki ili sve one idu pod jednu nabavku za izradu projektne tehničke dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, naručilac neće postupiti protivno odredbama Zakona ni u jednoj od dve navedene alternative u pitanju.
Naime, sve dok naručilac ne izbegava primenu odredaba Zakona oblikujući je u više nabavki, već za svaku nabavku predviđa primenu odredaba Zakona, naručilac ne postupa protivno odredbama Zakona.
Posebno ukazujemo da ukoliko se u trenutku pokretanja postupka javne nabavke imaju izrađeni projektni zadaci (tehničke specifikacije) za više projekata koji su predmet nabavke, može se pokrenuti jedna javna nabavka koja će biti oblikovana po partijama.
Da li može istovrsna nabavka da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta (npr. nabavka dobra -građevinski materijal za IRL po različitim ugovorima: da li je, u tom konkretnom slučaju moguće raspisati jednu nabavku, a u toku godine se ukaže potreba za još jednom, a nakon usvojenog rebalansa se obezbede sredstva)?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, odnosno da se izbegne primena odredaba Zakona kojima se utvrđuju pravila postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (procenjena vrednost na godišnjem nivou).
S druge strane, Zakon kao ni njegov prethodnik ne zabranjuje da naručioci u toku jedne kalendarske godine sprovedu više postupaka javne nabavke koji se odnose na istovrsni predmet javne nabavke.
Tako, na primer, naručilac može sprovesti javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 700.000,00 dinara bez PDV-a, a zatim u toku iste kalendarske godine još jednu javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 800.000,00 dinara bez PDV-a. Bitno je da nijedna od dve nabavke iz datog primera nije izuzeta od primene Zakona.
U vezi sa konkretnim pitanjem odgovor je da – istovrsna nabavka može da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta, uz poštovanje navedenih odredaba Zakona.
Dodatno napominjemo da ovakvo postupanje odstupa od načela efikasnosti, te je preporuka da se potreba za ovakvim postupanjem obrazloži u dokumentima koji se donose (na primer, u odluci o sprovođenju drugog postupka javne nabavke).
Imajući u vidu ograničenje propisano članom 41. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/19 i 55/20) da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, da li je moguće utvrditi pravo na prekovremeni rad zaposlenom koji ima uvećanu zaradu zbog zamene rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice (5% ili 10% zavisno od dužine trajanja) ako je prekovremeni rad posledica poslova njegovog redovnog radnog mesta (konkretno izrada odluke o budžetu) i nije uslovljen dodatnim opterećenjem na radu?
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16,113/17, 95/18, 113/17-dr.zakon, 95/18-dr. zakon i 86/19-dr.zakon), propisana je dužnost službenika da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci (član 33).
S tim u vezi, članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 38/19 i 55/20), utvrđeno je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu zaposlenom koji po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili radi poslove odsutnog zaposlenog. U pismenom nalogu navodi se naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Stavom 3. istog člana propisano je da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.
Odredbama navedenog ugovora propisano je i pravo na dodatak za prekovremeni rad koji ostvaruje zaposleni kada po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno (član 39).
Iz navedenog proizlazi da su prekovremeni rad i dodatno opterećenje na radu dva različita instituta po svojoj prirodi koja se primenjuju u različitim situacijama i pod različitim uslovima. Dodatno opterećenje na radu je posledica potrebe da zaposleni, iz razloga propisanih zakonom, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom, po pismenom nalogu rukovodioca, obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, i s tim u vezi ostvaruje pravo na dodatak za dodatno opterećenje, dok obavljanjem poslova svog radnog mesta duže od punog radnog vremena zaposleni ostvaruje dodatak za prekovremeni rad.
Međutim, imajući u vidu da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, mišljenja smo da zaposlenom koji obavlja poslove svog radnog mesta duže od punog radnog vremena i istovremeno obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, primenom člana 41. st. 3. Posebnog kolektivnog ugovora, pripada pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini vrednosti osnovne plate uvećane za 26%.
Da li se Centri za socijalni rad u postupku javne nabavke socijalne zaštite mogu javiti kao ponuđači u javnim nabavkama (npr. „Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom i „Pomoć u kući“) i ako mogu, koje dozvole/licence moraju da poseduju?
Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da usluge procene i planiranja pruža centar za socijalni rad u okviru javnih ovlašćenja.
Sve druge usluge socijalne zaštite pruža ovlašćena organizacija (licencirani pružalac usluge). Dozvolu za rad, licencu, kao javnu ispravu kojom se potvrđuje da ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite, izdaje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja i to prema Pravilniku o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 42/2013) i Pravilniku o bližim uslovi ma i standardima za usluge socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019).
Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 64, uzeo je u obzir mogućnosti da se usluge socijalne zaštite mogu obezbediti od strane ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno JLS, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Ipak, ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo izuzetno, i to u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga, ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev, drugim rečima ispunjava uslove iz Pravilnika, i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.
Mogućnost obezbeđivanja usluga od strane javnog sektora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke predviđena je i odredbama Zakona o javnim nabavkama, čl. 13, i to pod relativno strogim uslovima.
Pomenutim članom, propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na ugovore koje javni naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
Dodatne informacije mogu se pronaći i u Vodiču za javne nabavke u oblasti socijalne zaštite.pdf.