Direktni korisnici budžetskih sredstava su nosioci razdela u posebnom delu odluke o budžetu JLS i to su: Skupština opštine/grada, Predsednik opštine/Gradonačelnik, Opštinsko/Gradsko veće i Opštinska/Gradska uprava, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) kao i Opštinsko/Gradsko pravobranilaštvo  u skladu sa Zakonom o pravobranilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 55/14). U skladu sa ovim zakonima, finansiranje JLS uređuje se Zakonom o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), odnosno obezbeđivanjem sredstava iz budžeta JLS za obavljanje izvornih i poverenih nadležnosti.

Članom 2. Tačka 3) Zakona o budžetskom sistemu, definisano je da je finansijski plan akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci se iskazuju za tri godine).

U tački 7) istog člana, definisano je da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti.

Dalje, članom 41. tačka 2), definisano je da se u pogledu sadržine predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti shodno primenjuju odredbe člana 37. ovog zakona, odnosno da predlog finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava obuhvata:

Rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji,

Detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja.

Dakle, u skladu sa napred navedenim, kod direktnih korisnika: Skupštine opštine/grada, Predsednika/Gradonačelnika, Opštinskog/Gradskog veća i Opštinskog/Gradskog pravobranilaštva, uvek se radi o prihodu iz budžeta. Prihodi se u finansijskom planu iskazuju na izvoru finansiranja 01-Opšti prihodi i primanja iz budžeta. U programskim obrascima, prihodi se iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 791111 - Prihodi iz budžeta. Visina prihoda određuje se u skladu sa odobrenim rashodima u finansijskom planu direktnog korisnika.

Kod direktnog korisnika Opštinska/Gradska uprava, prihodi se u finansijskom planu iskazuju pored izvoru finansiranja 01-Opšti prihodi i primanja iz budžeta i na ostalim izvorima propisanim članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019). U programskim obrascima, sredstva iskazana na izvoru 01-Opšti prihodi i primanja budžeta se iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 791111 - Prihodi iz budžeta, dok se sredstva iz ostalih izvora iskazuju na odgovarajućoj ekonomskoj klasifikaciji prihoda kome pripadaju.

Na primer ukoliko je potpisan ugovor o donaciji za realizaciju tzv. “soft” projekta sa stranom organizacijom (sredstva u planu iskazana na izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija,  prihod će se u programskim obrascima iskazati na ekonomskoj klasifikaciji 732151-Tekuće donacije od međunarodnih organizacija u korist nivoa opština, ili ukoliko je zaključen ugovor za realizaciju kapitalnog odnosno investicionog projekta, prihod će se iskazati na ekonomskoj klasifikaciji 731251-Kapitalne donacije od inostranih država u korist nivoa opština. Na ekonomskoj klasifikaciji 733251-Kapitalni namenski transferi, u užem smislu, od Republike u korist nivoa opština, iskazaće se prihodi koje Republika opredeli svojim aktom JLS za realizaciju projekta koji odobrava (sredstva iskazana u finansijskom planu na izvoru 07- Transferi od drugih nivoa vlasti).

Odredbama člana 74. stav 7) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je: Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:

• iz sredstava obezbeđenja;
•  u postupku prinudne naplate poreskog duga.

Stavovima 9), 10) i 11), člana 74. ZPPPA propisano je:
9) Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni dugovani porez naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.

10)Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.

11)Zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz st. 7. i 9. ovog člana, poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te tekuće obaveze.

U periodu dok traje reprogram (a traje u skladu sa donetim rešenjem ili sporazumom-broj odobrenih rata), obveznik da bi ispunio uslove reprograma i ostao u reprogramu, mora redovno da plaća ratu reprograma koja dospeva određenog datuma u mesecu, koja se tada knjiži u poreskom računovodstvu, kao i sve druge obaveze koje dopevaju u tom periodu koje se prema ZPPPA smatraju “tekućim”.

S obzirom da navodite da su obveznici još uvek u reprogramu a da prema odredbama zakona ne bi trebalo da imaju neplaćenih tekućih obaveza, da je na snazi još uvek rešenje kojim ste dozvolili odlaganje dospelih obaveza, ispravno je da se prvo ukine predmetno rešenje, dostavi obvezniku i nakon toga u poreskom računovodstvu proknjiže ukupne nedospele i neplaćene rate reprograma.

Takođe, obveznik može da podnese zahtev za reprogram (čl.74. stav 10) ZPPPA) za dospele obaveze o kojima se nije odlučivalo po prethodno podnetom zahtevu, dakle koje su dospele za plaćanje nakon perioda za koji je odobren reprogram.  Obaveze koje nisu izmirene u prethodnom reprogramu se naplaćuju u postupku prinudne naplate poreskog duga ili iz datog sredstva obezbeđenja (čl.74. stav 7) ZPPPA).

Nakon ukidanja reprograma, trebalo bi da se odlučuje po podnetim zahtevima za zastarelost, donošenjem rešenja o prestanku obaveze po osnovu zastarelosti, ukoliko je u pitanju petogodišnja zastarelost, ili ćete po službenoj dužnosti odlučivati o apsolutnoj zastarelosti. Dalje postupanje propisano je odredbama čl. 74. stav 10. ZPPPA.

Prema navedenom zakonodavac ne daje mogućnost da se za obaveze za koje je već bio odobren reprogram, a obveznik nije bio uredan u izmirivanju rata reprograma i tekućih obaveza, ponovo podnosi zahtev za odlaganje i da se o njima ponovo odlučuje.

Za obveznike koji su dobili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate i koji su plaćali i sada kažete „traže pare nazad“, nakon utvrđivanja zastarelosti u odnosu na podneti zahtev za zastarelost i izvršene uplate, odnosno u odnosu na godinu kada je obveznik stekao pravo na povraćaj, možete izvršiti povraćaj ili preknjižavanje, više uplaćenih sredstava (čl.114a ZPPPA).

Članom 40a stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) predviđeno je da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.

Po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), u članu 67. stav 1. je navedeno da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem ugovor se zaključuje u granicama uslova predviđenih okvirnim sporazumom. Naručilac u tom slučaju može pri zaključenju ugovora od ponuđača sa kojim je zaključen okvirni sporazum da zatraži u pisanoj formi da dopuni svoju ponudu podacima za realizaciju ugovora ako je to neophodno.

Dakle, ni po „starom“, ni po novom Zakonu o javnim nabavkama, u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma sa jednim dobavljačem, odnosno ponuđačem nema obaveze donošenja Odluka o dodeli ugovora pre zaključenja pojedinačnih ugovora, već se odmah zaključuju pojedinačni ugovori, budući da nije u pitanju zaključenje okvirnog sporazuma sa više ponuđača, pa nema ponovnog otvaranja konkurencije niti razloga za donošenje odluka o dodeli ugovora. Svi uslovi pojedinačnih ugovora su predviđeni konkursnom dokumentacijom i samim okvirnim sporazumom kada je u pitanju jedan ponuđač.

Međutim, imajte u vidu sadržinu člana 109. novog ZJN kojom je propisana obaveza za naručioca da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma. Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

Za precizan odgovor na pitanje bi koristila informacija svrhe i načina osnivanja Fonda za zaštitu životne sredine (Odluka o formiranju), s obzirom da naziv ne mora uvek jednoznačno da ukazuje na svrhu, a i da bi se proverilo da li se radi o budžetskom fondu osnovanom u smislu članova 64-67. Zakona o budžetskom sistemu. Pretpostavljajući da je Fond osnovan da doprinese svrsi Programa 6 („Zaštita životne sredine“): „Obezbeđivanje uslova za održivi razvoj lokalne zajednice odgovornim odnosom prema životnoj sredini; Efikasno i održivo upravljanje otpadnim vodama; Održivo upravljanje otpadom“, to bi on trebalo da bude iskazan na nivou direktnog budžetskog korisnika u programu „Zaštita životne sredine“.

U članu 21. Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 51 od 19. jula 2019.) opisan je pojam „operativnog procesa“, gde se pored ostalog navodi: „U operativnom procesu sprovode se aktivnosti vezane za upotrebu i tekuće održavanje projekta, dok kapitalno održavanje i eventualno uklanjanje objekta, odnosno opreme nakon isteka veka trajanja predstavljaju nove kapitalne projekte. Sredstva za finansiranje aktivnosti iz stava 1. ovog člana planiraju se u okviru određene programske aktivnosti ili projekta, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja i ne spadaju u troškove predmetnog kapitalnog projekta“.

Dakle, ako je ovo uzrok naloga građevinske inspekcije, onda u budžetu aktivnosti uklanjanja treba prikazati kao poseban projekat u programu čijoj svrsi i cilju je funkcionisanje tj. korišćenje objekta u veku trajanja doprinosio, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (423000).

Ako je uzrok uklanjanja objekta – omogućavanje funkcionisanja drugog objekta [npr. ograda sportskog terena (Program 14 „Razvoj sporta i omladine“) onemogućava izgradnju zida susedne zgrade npr. fiskulturne sale škole ili nekog drugog pomoćnog objekta škole – Program 9 „Osnovno obrazovanje i vaspitanje“], onda su aktivnosti uklanjanja ograde poseban projekat u programu „Osnovno obrazovanje“, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (isto kao u prethodnom slučaju).

Dešava se, npr. da se prilikom izgradnje velikih tj. obimnih objekata (tipa nadvožnjak, podvožnjak, zgrada za socijalno stanovanje i slično), za potrebe izgradnje (boravak radnika na gradilištu i drugo) izgradi pomoćni objekat [baraka, alatnica, magacin materijala, ograda, mala trafo stanica, pristupni put i/ili objekti u vezi sa zaštitom na radu prilikom izgradnje – protivpožarni a sada i protiv epidemiološki (zgrada-manji objekat za dezinfekciju i sl.)]. U tom slučaju, troškovi uklanjanja ovih pomoćnih objekata (ako to nije učinjeno pre puštanja objekta u funkciju a nakon završetka izgradnje velikog/obimnog objekta) - spadaju u ukupne troškove kapitalnog projekta (nadvožnjaka, podvožnjaka i slično) i knjiže se na kontu 511.