Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li u Odluci o budžetu lokalne samouprave treba da stoji: planirano na kontu 745153 deo dobiti javnog preduzeća, prema odluci upravnog odbora javnog preduzeća u korist nivoa opština? Da li u izvršenju budžeta treba da stoji jedan član koji procenat javno preduzeće treba da uplati lokalnoj samoupravi kao deo dobiti javnog preduzeća?
U pogledu prvog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 29. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019), propisano je da se budžet priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.
Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
Ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja, a ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja.
Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) utvrđene su brojčane oznake i nazivi konta, po kojima su korisnici sredstava obavezni da u knjigovodstvu iskazuju imovinu, obaveze, izvore sredstava, prihode i druga primanja, rashode i druge izdatke, kao i finansijski rezultat.
Kontni plan sačinjavaju klase, kategorije, grupe, sintetička konta, analitička konta i subanalitička konta.
Korisnici sredstava su obavezni da poslovne promene u budžetskom računovodstvu vode po propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima, sadržanim u Kontnom planu.
U skladu sa Kontnim planom za budžetski sistem, planirani prihod od dobiti javnih preduzeća jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu iskazuje na ekonomskoj klasifikaciji 745143 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa gradova, ukoliko je u pitanju grad, dok opštine iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 745153 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa opština.
U pogledu drugog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 3. Zakona o javnim preduzećima (“Sl. Glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019) definisano je da je javno preduzeće, preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće).
Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i:
Dalje, članom 58. propisano je da je javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) i 2) ovog zakona dužno da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, po završnom računu za prethodnu godinu.
Visina i rok za uplatu dobiti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu.
Dakle, jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu, u delu izvršenja budžeta, posebnim članom propisuje visinu, odnosno procenat dobiti, kao i rok uplate dobiti javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač.
Radi se o stranci koja je u postupku uvođenja gasnih instalacija pred Odeljenjem za urbanizam i upućena je na rešavanje imovinsko pravnog statusa parcele na kojoj je objekat. Da li i dalje postupak treba voditi pred Republičkom Direkcijom za imovinu RS ili treba drugačije postupati?
Kako se iz vašeg pitanja vidi da je na pomenutom zemljištu zaključen ugovor o zakupu na period od 99 godina i pravo zakupa je upisano u G listu: Tereti na parceli u korist fizičkog lica, dajemo sledeći odgovor:
Pravo zakupa koje je ustanovljeno na taj način na zemljištu u državnoj svojini sa pravom korišćenja je prema ranijim propisima o planiranju i izgradnji bilo jedino moguće ustanoviti na period od 99 godina, jer nije postojao promet prava korišćenja i takav zakup se smatrao dugoročnim zakupom sa pravom vlasnika nepokretnosti.
Odredbom člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) propisano je da zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnažno okonča u njegovu korist.
Stavom 4. propisano je da se uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog člana, organu nadležnom za upis prava svojine dostavlja dokaz da je iznos zakupnine isplaćen u celosti.
Stavom 7. propisano je da se upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i prava na njima, po zahtevu tih lica.
Saglasno pomenutom članu Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da stranka/zakupac podnese nadležnom katastru zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade koje je u zakupu radi izgradnje, i za koje je plaćana cena zakupnine u celosti, obzirom da se radilo o zakupu na period duži od 50 godina. Uz zahtev je potrebno dostaviti i sve dokaze koji su navedeni u Zakonu.
Takođe, ukazujemo i na odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na postojanje valjanog pravnog osnova za izdavanje građevinske dozvole, gde se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine u korist podnosioca zahteva ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, o čemu organ koji postupa u predmetima izdavanja građevinske dozvole treba da brine po službenoj dužnosti.
JLS su u 2019. godini uplaćena sredstva po osnovu projekata na podračune indirektnih korisnika evidentiran na ekonomskoj klasifikaciji 733140, izvor 07. Sredstva nisu u celosti utrošena u 2019. godini. Odlukom o završnom računu u iznosu neutrošenih sredstava (Obrazac 2) utvrđen je suficit (namenski). Da li u rebalansu budžeta za 2020. godinu treba iznos tih sredstava planirati sa izvorom 15 ili 07?
Kada je reč o neutrošenim transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti iz prethodnih godina, ista je potrebno planirati u budžetu za tekuću godinu na izvoru 13 - Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Naime, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) date su definicije prema kojima su transferna sredstva - sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje, a donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obzirom na napred navedene definicije, sredstva koja Ministarstvo prenosi budžetskom korisniku drugog nivoa vlasti mogu biti samo u vidu transfera, a nikako u vidu donacije.
Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) definisana je klasifikacija izvora finansiranja, odnosno propisano je na kojim izvorima se iskazuju neutrošena sredstva iz ranijih godina, a kako je ovde reč o neutrošenim sredstvima iz prethodne godine i to o transfernim sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja, a ne o sredstvima iz donacija, ista se ne mogu planirati na izvoru 15.
Na izvoru 07-Transferi od drugih nivoa vlasti planiraju se prihodi ostvareni od transfera u tekućoj godini, kao i rashodi po tom osnovu u tekućoj godini.
Preneta neutrošena sredstva koja su u prethodnoj godini evidentirana na izvoru 05-Donacije od inostranih zemalja i izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, u tekućoj godini se planiraju na izvoru 15-Neutrošena sredstva donacija iz prethodnih godina.
Napomena: odgovor je dat na osnovu dostavljenih informacija, a u skladu sa regulativom i polazeći od tipičnih uporedivih situacija i postupanja u finansijskom poslovanju JLS u praksi.
Da li u budžetu za 2021. godinu treba planirati sredstva sa izvorom 15, obzirom da pre kraja budžetske godine (2020) nije poznat iznos sredstava dobijenih od Republike ili iz donacija u 2020. koji neće biti utrošen u toj budžetskoj godini?
Prilikom izrade Odluke o budžetu za narednu godinu, mogu se planirati sredstva iz izvora 15-Neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina. Štaviše, ova sredstva je potrebno planirati naročito ukoliko postoji realna mogućnost da će plaćanje preuzetih obaveza, odnosno rashoda koje se finansiraju iz sredstava dobijenih iz donacija, nastupiti pre donošenja rebalansa budžeta u narednoj godini. Ukoliko se ista ne planiraju Odlukom o budžetu, može se doći u situaciju da plaćanje ugovorenih obaveza odnosno rashoda predviđenih dinamikom realizacije i definisanih ugovorom o donaciji, neće moći da se izvrši obzirom da nema planiranih aproprijacija. Iz navedenih razloga potrebno je izvršiti što realniju procenu iznosa sredstava koji će biti prenet u narednu godinu kako bi sve preuzete obaveze bile izmirene u zakonskim rokovima, a rebalansom budžeta potrebno je usaglasiti stanje sa stanjem neutrošenih sredstava na dan 31.12. prethodne godine.
Ovo se isto odnosi i na sredstva dobijena od Republike odnosno nadležnih ministarstava, s tim što se ona planiraju na izvoru 13-Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Da li postoji mogućnost prenošenja dugovanog poreza sa pokojnog poreskog obveznika (preminulog 2020. godine) na naslednike, u situaciji, kada postoje utvrđeni zakonski naslednici, koji su utvrđeni rešenjem, kojim se obustavlja ostavinski postupak usled nepostojanja imovine koja bi bila predmet raspravljanja? Na ime pokojnog poreskog obveznika je ostao dugovani porez (koji se odnosi na period 2014. godine), koji se odnosi na stan, koji je u njegovom vlasništvu bio do 2014. godine, kada je na osnovu ugovora o podeli nepokretne imovine, pripao njegovom bračnom drugu.
Članom 22. ZPPPA uređeno je ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica. Prema navedenim odredbama, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
U ovom konkretnom slučaju, preminulo lice ima poreski dug, ali nema osnova da se isti prenese na naslednike, jer da bi naslednicima moglo da bude utvrđeno da ispunjavaju obavezu preminulog lica mora da postoji vrednost nasleđene imovine i njihovi udeli u tome. S obzirom da je ostavinski postupak obustavljen iz razloga što nema nikakve imovine za nasleđivanje, u okviru čije vrednosti bi se izvršio prenos duga srazmerno udelima pojedinih naslednika, to znači da ne postoji pravni osnov da se izvrši prenos dugovanog poreza sa preminulog lica.
Takođe, odredbama ZPPPA nije propisano ni da se taj dug koji je ostao na preminulom licu otpisuje iz razloga što nema nasleđene imovine i nema mogućnosti za prenos duga na naslednike, već taj dug ostaje na ime preminulog lica i može se desiti da se naknadno pojavi neka imovina za nasleđivanje i da se ponovo pokrene ostavinski postupak ili dok ne nastupi zastarelost, u kom slučaju se dug na ime preminulog lica, u skladu sa članom 163a ZPPPA prenosi u vanbilansno poresko računovodstvo.