Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU 2019. godini pokrenut je postupak prinudne naplate poreskom obvezniku za račun poreza na imovinu. U 2020. godini, a po isteku roka za žalbu, poreski obveznik je podneo zahtev za prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti prava na naplatu i storno kamate po osnovu neuručenih rešenja. Oba zahteva su usvojena i jedan deo glavnog duga i kamate je otpisan (što predstavlja i jedan deo duga i kamate naveden u rešenju o prinudnoj naplati iz 2019. godine). Da li je nakon tih otpisa, potrebno izmeniti rešenje o prinudnoj naplati (npr. u ponovljenom postupku) imajući u vidu da to više nije taj dug (dugovani porez je sada manji zbog otpisa), i ukoliko treba, da li se u tom slučaju menja i iznos za 5%, koji je obračunat na glavni dug pre otpisa?
Početak postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja propisan je odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u slučajevima kada poreski obveznik nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja u roku iz člana 71. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Članom 71. stav 2. ostavlja se mogućnost poreskom obvezniku koji u celosti ili delimično nije o dospelosti izmirio dug po osnovu javnih prihoda, odnosno sporedna poreska davanja, da u roku od pet dana od dana prijema opomene izmiri svoja dugovanja sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate obaveza navedenih u opomeni.
Uredno dostavljenom opomenom za dospeli neplaćeni porez i sporedna poreska davanja daje se mogućnost poreskom obvezniku da u zakonom propisanom roku izmiri dugovani porez, kao i da sa nadležnom LPA usaglasi stanja ako se ne slaže sa iznosom dugovanog poreza iz opomene. Ukoliko se poreski obveznik ne pojavi sa primedbama na stanje dugovanog poreza iz opomene ili ukoliko ne izmiri predmetni porez, smatra se da se poreski obveznik složio sa iznosom dugovanog poreza u opomeni i da je dug nesporno utvrđen i da su se stekli uslovi za početak prinudne naplate. Međutim, dešava se da poreski obveznik nije postupio po opomeni i da je postupak prinudne naplate otpočeo donošenjem rešenja.
S druge strane, obaveza je poreskog organa da u poreskom računovodstvu ima tačna i ažurna stanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje je data opomena poreskom obvezniku, kao i da po službenoj dužnosti vodi računa o apsolutnoj zastarelosti.
Obveznik može istači zahtev za utvrđivanje zastarelosti u bilo kojoj fazi poreskog postupka, pri čemu se o zastarelosti odlučuje poreskim upravnim aktom posmatrajući stanje na karticama poreskog obveznika u poreskom računovodstvu na dan dostavljanja zahteva o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.
Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.
S obzirom da je utvrđeno da je postupak prinudne naplate otpočet za dug koji nije tačan i da su po zahtevima poreskog obveznika izvršene korekcije po osnovu zastarelosti i zbog neuredne dostave rešenja o utvrđivanju poreske obaveze, donešena su poreska upravna akta koja su proknjižena u poreskom računovodstvu, obaveza je da se takođe koriguje i doneto rešenje o prinudnoj naplati. Naplaćuje se tačan iznos poreskog duga. U skladu sa tim, koriguje se i iznos uvećanja poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu (5%).
Kako se vrši procena tržišne vrednosti u svojini grada koji je u objektu gde postoji još jedan stan u privatnoj svojini. Na zemljištu je upisana susvojina srazmerno površinama stanova. Da li se kod otuđenja stana u svojini grada procenjuje samo vrednost stana ili i zemljišta? Da li u ovoj situaciji ima uslova za primenu jedinstva nepokretnosti u smislu Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da li se kupovinom stana stiče i pravo svojine na zemljištu (napomena: objekat se vodi kao porodična zgrada sa dva stana)?
Procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, u konkretnom slučaju sprovodi nadležni organ na teritoriji lokalne samouprave (lokalna poreska administracija), nadležan da utvrdi visinu poreza na imovinu. Ukoliko takav organ ne postoji, ili nije formiran na teritoriji te lokalne samouprave procenu tržišne vrednosti vrši Poreska uprava. Procenu tržišne vrednosti prema Zakonu o javnoj svojini, poslednjim izmenama Zakona predviđeno je da vrši i licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda.
Na pitanje da li se u konkretnom slučaju procenjuje tržišna vrednost stana i tržišna vrednost zemljišta, mišljenja smo da je potrebno izvršiti procenu i jednog i drugog obzirom da je objekat izgrađen samo na delu parcele koja je nekoliko puta veća od površine objekta.
Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti objekta i zemljišta potrebno je da se krene od Informacije o lokaciji i podataka iz nje kako bi se utvrdio tzv. “kapacitet lokacije” i šta budući vlasnik parcele može na njoj da sagradi, kako bi se uradila što realnija procena tržišne vrednosti. Tek nakon prikupljanja svih relevantnih informacija doći će se do podatka po kojoj ceni treba sprovesti postupak otuđenja u postupku koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 16/18).
Da li je procenjena vrednost navedena kao prag u članu 27. određena na godišnjem nivou i gde je to zakonski regulisano?
Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.
Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.
Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.
Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).
Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.
Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.
Odseku LPA upućena je žalba protiv rešenja kojiim se utvrđuje lokalna komunalna taksa za 2020. godinu za isticanje firme na poslovnom prostoru poreskog obveznika čija je delatnost proizvodnja električne energije, a spada u mikro pravna lica. Osnov zaduženja je Odluka o lokalnim komunalnim taksama i Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Da li se mogu zadužiti mikro pravna lica po osnovu člana 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gde se firmarina plaća na godišnjem nivou do deset prosečnih zarada?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i posebnom odlukom o lokalnim komunalnim taksama, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uređeno je plaćanje lokalnih komunalnih taksi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje, prava, predmeta i usluga.
U skladu sa članom 12. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, obveznik lokalne komunalne takse jeste korisnik prava, predmeta i usluga za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse, a član 13. propisuje da taksena obaveza nastaje danom početka korišćenja prava, predmeta ili usluge za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse i taksena obaveza traje dok traje korišćenje prava, predmeta ili usluge.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuju se iznosi lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru i može biti propisano da se utvrđuju zavisno od:
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuju se i olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na
poslovnom prostoru.
Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je koji obveznici ne plaćaju firmarinu, kao i koji su najviši iznosi firmarine
za određene kategorije obveznika, u zavisnosti od vrste delatnosti i veličine pravnog lica, u smislu Zakona o računovodstvu.
Stavom 1. člana 15a propisano je da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Prema članu 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
U navedenom članu Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu pobrojana mikro pravna lica, jer je ova kategorija pravnih lica uvedena
u Zakon o računovodstvu kasnije, pri čemu se odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu menjale nakon toga. To je činjenica
koju obveznik prevashodno ističe u žalbi.
U vezi mogućnosti utvrđivanja firmarine za mikro pravna lica, u prilogu je Mišljenje Ministarstva finansija iz 2014. godine, u kome je navedeno da se i mikro pravnim licima može utvrđivati firmarina i u odgovoru na žalbu može se pozvati na ovo Mišljenje koje je obavezujuće za postupanje LPA, u skladu sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Uslov za utvrđivanje firmarine i mikro pravnim licima je da u odluci skupštine jedinice lokalne samouprave bude propisan iznos firmarine i za mikro pravna lica, u skladu sa navedenim mišljenjem.
Navod obveznika u žalbi da odluka JLS mora biti u skladu sa zakonom nije od uticaja na rešavanje predmetne žalbe, već se po tom pitanju može pokrenuti ocena ustavnosti same odluke. LPA ima obavezu da postupi po odluci koju je usvojila skupština JLS. U vezi navoda žalbe pod rednim brojem 5, koji se odnose na procenu poreske osnovice metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene, potrebno je u postupku po žalbi konstatovati da se isti ne odnose na utvrđivanje firmarine, već se osnovica utvrđuje na osnovu podnete prijave i raspoloživih podataka za predmetnog obveznika, kao i primenom elemenata propisanih Zakonom i odlukom JLS.
Pravno lice koje je podnelo žalbu obavlja delatnost proizvodnja električne energije, koje spada u grupu delatnosti "elektroprivreda", pa u tom smislu mišljenja smo da se iznos firmarine može propisati do 10 prosečnih zarada.
U postupku po žalbi može se istaći i pozivati se na tekstualni deo Odluke, u kom su pobrojana i mikro pravna lica.
Napominjemo da je uslov za plaćanje firmarine i to da je firma zaista i istaknuta, što znači da u spisima predmeta treba da se ima ili prijava obveznika ili zapisnik o uviđaju sa lica mesta kojim se to dokazuje. Iako obveznik to ne osporava, bitno je znati da je i to uslov za plaćanje firmarine.
Da li udruženja građana imaju obavezu da podnesu prijavu za eko naknadu?
Na osnovu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2019 i 89/2019) određeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.
Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:
1) veliki uticaj na životnu sredinu;
2) srednji uticaj na životnu sredinu;
3) mali uticaj na životnu sredinu.
Delatnosti su razvrstane prema kriterijumima iz Priloga koji je sastavni deo Uredbe.
U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo. Iznos naknade u smislu ove uredbe utvrđuje se za kalendarsku godinu.
Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:
1) velika pravna lica 500.000,00 dinara;
2) srednja pravna lica 125.000,00 dinara;
3) mala pravna lica 50.000 dinara;
4) mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.
Delatnost udruženja na osnovu ove Uredbe i Priloga koji je njegov sastavni deo, spada u delatnosti koje imaju mali uticaj na životnu sredinu. U samom Prilogu nalaze se razvrstani pod SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti, šifra delatnosti 94 - delatnost Udruženja.
Savetujemo da udruženja građana pre podnošenja poreske prijave elektronskim putem posredstvom portala LPA, provere u Prilogu Uredbe da li je obuhvaćena šifra delatnosti za koju su registrovani, te ukoliko je to slučaj – da izvrše podnošenje prijave.
Na osnovu podnetih prijava, a pre izrade rešenja, ukoliko postoje određene dileme i posebnosti za specifične slučajeve, LPA može od Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine zatražiti zvanično mišljenje i tumačenje.