Zakonom o strancima propisano je da je stranac svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije.

Članom 102. stav 1. ovog zakona propisano je da se lična karta za stranca izdaje strancu kome je odobreno stalno nastanjenje, kao i strancu koji nema važeću putnu ispravu, a privremeni boravak mu je odobren rešenjem. 

Dalje, članom 103. je propisano da obrazac lične karte za stranca i privremene lične karte za strance sadrži sledeće podatke o strancu: prezime, ime, dan, mesec i godinu rođenja, pol, evidencijski broj stranca, državu rođenja, državljanstvo. 

U članu 104. navedeno je da stranac iz člana 102. stava (1) ovog zakona, dužan je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prava na osnovu kog se izdaje lična karta za strance, nadležnom organu lično podnese zahtev za izdavanje lične karte za stranca.

Znači, evidencijski broj za strance se izdaje u MUP-u i zahtev podnosi i taj broj dobija strano lice koje je trajno nastanjeno u Republici Srbiji. Taj EBS broj je  identifikacioni broj fizičkog lica i on sadrži isto 13 cifara kao JMBG.

Iz navedenog proizilazi zahtev za dodeljivanje EBS broja strancu koji ima stalno nastanjenje podnosi stranac MUP-u. 

Ukoliko stranac nije dobio EBS broj, moguće je da je u pitanju stranac nerezident, koji nije stalno nastanjen u Srbiji, odnosno koji samo ima imovinu ovde. U tom slučaju, to lice treba da dobije PIB za stranca nerezidenta. To je devetocifreni PIB (kao za pravna lica i preduzetnike) koji se dobija u Centrali Poreske uprave, Beograd, Save Maškovića 3-5.

ZPPPA u članu 14. propisuje da poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Prema članu 5. Pravilnika o PIB-u, Centrala Poreske uprave poreskim obveznicima za čiju registraciju nije nadležna Agencija određuje i dodeljuje PIB i vrši registraciju poreskih obveznika na osnovu prijave za registraciju ili po službenoj dužnosti na Obrascu PR-3 - Prijava za registraciju fizičkog lica nerezidenta. 

Prijavu za registraciju na Obrascu PR-3 podnosi nerezidentno fizičko lice.

Centrala Poreske uprave određuje i dodeljuje PIB, po službenoj dužnosti, na osnovu prijave za registraciju iz stava 1. ovog člana koju podnosi nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

U skladu sa navedenim odredbama, ako se radi o strancu nerezidentu koji nije odredio punomoćnika i dobio PIB, a poseduje imovinu na teritoriji Republike Srbije za koju je obveznik poreza, može se podneti zahtev Centrali poreske uprave da po službenoj dužnosti tom licu dodeli PIB. Uz zahtev treba dostaviti dokaz – ugovor o sticanju nepokretnosti, na osnovu koga se utvrđuje da je to lice obveznik poreza na imovinu. 

Bilo bi najispravnije da svako nerezidentno fizičko lice koje je poreski obveznik, odredi punomoćnika koji je rezident Republike Srbije kome bi se dostavljala rešenja i druga poreska akta, ali u praksi su vrlo česti slučajevi da stranci ne odrede punomoćnika.

S obzirom da ne postojidrugi način da se dobije PIB poreskog obveznika, a treba  utvrditi porez, jedini način za postupanje je da se dostavi zahtev Centrali Poreske uprave za dodelu PIB-a po službenoj dužnosti, što se u praksi i čini.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o porezima na imovinu propisao je u članu 6. stav 10. da ako ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu januar – septembar tekuće godine, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Znači, prosečne cene u ovim slučajevima ne mogu se utvrditi ako nema tri prometa u zoni i ako nije utvrđena prosečna cena u bilo kojoj graničnoj zoni koja pripada određenoj jedinici lokalne samouprave. Jedino na zakonu zasnovano rešenje je da se kod fizičkih lica koriste poreske osnovice iz prethodne godine, jer ne postoji nikakav drugi zakonski osnov za drugačije postupanje. 

Bitno je da za one vrste nepokretnosti i zone za koje postoje podaci utvrde prosečne cene i da se donese i objavi akt o prosečnim cenama u propisanom roku (do 30.11.2019.), pri čemu se u tom aktu ne utvrđuju prosečne cene za one nepokretnsoti i zone za koje ne postoje podaci (prazna polja u tabeli po vrstama nepokretnosti i zonama).

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Imajući u vidu da je zgrada ozakonjena 28.12.2018. godine to znači da je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni deo rešenja o ozakonjenju. U navedenoj dokumentaciji treba da budu navedene činjenice o samom objektu i stepenu njegove završenosti. Takođe treba proveriti da li je između investitora i kupca posebnog dela zgrade izvršena priimopredaja i šta je navedeno u tom zapisniku. 

U mišljenjima Ministarstva finansija navodi se da ako je u konkretnom slučajju reč o objektu koji je osposobljen za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uslova uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom (vodovodnom istalacijom, električnom, stolarijom i sl.), poreska obaveza za taj objekat nastala je danom osposobljavanja za korišćenje, nezavisno od toga da li se predmetni objekat koristi, da li je u potpunosti završen I da li je u postupku legalizacije. 

Mišljenja smo da potrebna električna instalacija podrazumeva ne samo da je struja sprovedena, već i da se može koristiti.

Prema tome, ako je poreski obveznik počeo da koristi poseban deo zgrade, u smislu da postoji agregat ili ga koristi bez obzira što nema struje (npr. koristi garažu, jer mu nije neophodna struja za to), tada je poreska obaveza nastala danom početka korišćenja tog posebnog dela. 

U slučaju da je zgrada koja je ozakonjena  ukupne bruto površine veće od 500m2, tada je za sve njene posebne delove svakako nastala obaveza 1.1.2019. godine, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.

U slučaju da je ukupna površina cele zgrade manja od 500m2, za posebne delove u kojima nije uvedena struja I koji se ne koriste nije nastala poreska obaveza jer predmetna nepokretnost nije osposobljena za korišćenje. Kada se obezbedi priključak za struju nastaće poreska obaveza i za te posebne delove zgrade.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski organ – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.

Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim akonom, dužan da ih dostavi poreskom organu, može u postupku utvđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.

Članom 7a stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da osnovica poreza an imovinu za nepokretnsoti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu utvrđuje se upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji vodi, odnosno koji ne vodi psolovne knjige, kao i drugih podataka kojima raspolaže organ jedinice lokalne samouprave.

Prema tome, kada postoji dokazna dokumentacija ili poreska prijava iz prethodne godine (pri čemu ne postoje saznanja da je obvezniku prestala poreska obaveza), na osnovu toga se može utvrditi da je određeno pravno lice poreski obveznik koji ima poresku obavezu za određeni period, potrebno je obvezniku dostaviti poziv za poresku kontrolu, pa ako se odazove ili ne odazove, sačiniti zapisnik u kome će se utvrditi sve činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, a na osnovu raspoloživih podataka o vrsti, površini nepokretnosti I dr.. Zapisnik se, u skaldu sa ZPPPA dostavlja obvezniku i nakon toga se donosi rešenje o kontroli kojim se utvrđuje porez i eventualno pripadajuća kamata (ako se kontroliše neka prethodna godina ili godine).

U svakom slučaju, kroz postupak poreske kontrole, donošenjem rešenja iz člana 129. ZPPPA se utvrđuje porez na imovinu pravnom licu, jer obveznik nije sam izvršio utvrđivanje poreza, odnosno samooporezivanje. 

Takođe taj obveznik podleže prekršajnoj odgovornosti, pa treba podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Član 71. ZPPPA propisuje da će poreski organ poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, u roku od 30 dana od dana dospelosti, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Opomena sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.

Članom 34. ZPPPA propisano je da poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt, kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Protiv poreskog rešenja donetog u prvostepenom poreskom postupku dopuštena je žalba. Protiv zaključka dopuštena je žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Znači, ZPPPA ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, tako da smatramo da se po podnetom prigovoru moraju razmotriti navodi iz prigovora I raspraviti sporna pitanja u vezi sa iznosom poreza I sporednih poreskih davanja iskazanih u opomeni, nakon čega se stranka obaveštava o sprovedenom postupku. Obaveštenje je dopis koji ne sadrži pouku o pravnom leku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.