Obveznicima kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate (redovan ili vanredni reprogram), a koji ne ispunjavaju propisane uslove (plaćanje rata reprograma I tekućih obaveza) donosi se rešenje o ukidanju reprograma i obvezniku se u poreskom računovodstvu pripisuje preostali dug i kamata koja nije otpisana jer obveznik nije poštovao propisane uslove. 

Razlikujemo sledeće slučajeve:

• Ukoliko je u LPA propušteno da se u toku neke od prethodnih fiskalnih godina u kojoj je obveznik “ispao” iz reprograma, izvrši ukidanje reprograma, postoje dve situacije:

1. da su obvezniku dospele sve rate reprograma zaključno sa 31.12.2018, tada se mora doneti rešenje o ukidanju reprograma u word-u, pri čemu u rešenju treba navesti iznos kamate koja se pripisuje, kao i da se knjgovodstveno evidentiranje rešenja vrši sa 1.1.2019. godine. Potrebno je izvršiti ručne obračune tako da se dobije tačno stanje na kartici obveznika;
2. da obvezniku nisu dospele sve rate reprograma - tada treba doneti rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije, uz modifikaciju teksta rešenja i dodavanje  obrazloženja da se knjiženje sprovodi u 2019. godini (najcelishdnije sa 1.1.2019), a da je obveznik izgubio pravo na reprogram nekog datuma iz ranijih godina.

• Ukoliko je obveznik u toku 2019. godine ispao iz reprograma – donosi se rešenje o ukidanju reprograma iz aplikacije I dodaje u obrazloženju razlog ukidanja reprograma (koju ratu je propustio da plati). Obrazloženje je bitno zbog eventualne žalbe obveznika, da drugostepeni organ ne bi poništio rešenje o ukidanju reprograma iz formalnih razloga- nedovoljnog obrazloženja.
• Ukoliko obveznik i dalje ispunjava uslove za reprogram ali nije vršen otpis srazmernih delova kamate u skaldu sa ZPPPA – tada se mora r- nalogom izvršiti otpis onih iznosa kamate koje je trebalo izvršiti u ranijim godinama, pri čemu ej najcelishodnije da se to sprovede pod 1.1.2019. Osnov za to knjiženje je rešenje o reprogramu, uz koje bi trebalo priložiti službenu belešku da se knjiženje koje je trebalo izvršiti dana ___, vrši sa danom ____

Smatramo da za otpis kamate po rešenju o reprogramu ne treba donositi posebno rešenje jer dispozitiv samog rešenja o reprogramu sadrži stavku da će se otpis kamate izvršiti i u kojim rokovima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

S obzirom na to da je imalac prava na objektu Fond za razvoj RS, pretpostavljamo da se tu radi o pravu svojine, u kom slučaju je Fond za razvoj RS obveznik poreza na imovinu. 

Naime, Fond za razvoj RS je pravno lice, koje je osnovano u skladu sa Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sl. Glasnik RS “, br. 36/09, 5/15), koji propisuje da Fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Fond se, prema podacima Ministarstva finansija, Uprave za trezor, nalazi na spisku ostalih korisnika javnih sredstava, što znači da nije uključen u konsolidovani račun trezora, pa ne može biti oslobođen poreza na imovinu kao budžetski korisnik u skladu sa članom 12. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.

Ukoliko je u pitanju zakup od Fonda za razvoj RS, kao vlasnika objekta, to nije osnov da to lice bude obveznik poreza na imovinu jer pravo zakupa nije oporezivo pravo. 

Ukoliko je objekat u javnoj svojini, a Fond za razvoj je korisnik nepokretnosti u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, u tom slučaju je Fond poreski obveznik po tom osnovu, sem ukoliko lice koje obavlja proizvodnju nameštaja to čini bez pravnog osnova, u kom slučaju bi to lice onda bilo poreski obveznik kao držalac nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova.  

Prema tome, da bi utvrdili ko je obveznik poreza na imovinu, mora se, pre svega, proveriti kome je dato odobrenje za upotrebu, zatim uputiti poziv Fondu za razvoj RS, s obzirom da ste naveli da imate podatak da je to pravno lice imalac prava na objektu, kako bi proverili da li je upisano pravo (svojine ili korišćenje) i dalje na snazi ili se u međuvremenu desila neka promena koja nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Takođe bi trebalo uputiti zahtev za dostavljanje informacija po članu 45. ZPPPA licu koje obavlja proizvodnju nameštaja u objektu, u smislu da se dostavi osnov korišćenja predmetnog prostora.

Smatramo da je pre utvrđivanja poreza na imovinu, potrebno utvrditi sve činjenice na osnovu dokumentacije koju ćete pribaviti, jer se može desiti da postoje i drugi dokazi i dokumenta koji nisu sprovedeni u katastru nepokretnosti, a koja će opredeliti poreskog obveznika za predmetni objekat.

Pored toga, na osnovu svih dokaza, svakako treba utvrditi i da li je poreski obveznik za zemljište fizičko lice koje je upisano u katastru ili neko drugo lice.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema Zakonu o nakandama za korišćenje javnih dobara, naknada za korišćenje javnih površina plaća se za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, pri čemu je to privremeno korišćenje. Zakonom je definisano šta je javna površina, kao i da je obveznik naknade korisnik javne površine.

Javna površina u smislu ovog zakona jeste površina utvrđena planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave koja je dostupna svim korisnicima pod jednakim uslovima: javna saobraćajna površina (put, ulica, pešačka zona i sl.), trg, javna zelena površina (park, skver, gradska šuma i sl.), kao i javna površina bloka (parkovski uređene površine i saobraćajne površina bloka (član 236. stav 4. Zakona).

Pod korišćenjem prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, smatra se zauzeće javne površine: objektom privremenog korišćenja: kiosk, tezga, bašta, aparat za sladoled, bankomat, automat za prodaju štampe, pokretni objekat za prodaju robe na malo i vršenje zanatskih i drugih usluga, montažni objekat za obavljanje delatnosti javnih komunalnih preduzeća, telefonska govornica i slični objekti, bašta ugostiteljskog objekta, za zabavni park, cirkus, sportske terene, za održavanje koncerata, festivala i drugih manifestacija, za održavanje sportskih priredbi, za objekte i stanice za iznajmljivanje bicikla, za korišćenje posebno obeleženog prostora za teretno vozilo za snabdevanje, odnosno za početnu obuku vozača i drugo (stav 2. člana 236. Zakona).

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuje se visina naknadee u skladu sa propisanim kriterijumima, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu (LPA).

Znači, odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina uređeno je plaćanje naknade u skladu sa propisanim kriterijumima (površina, zona, vrsta zauzeća). 

Postupak davanja na korišćenje javne površine za određene namene (npr. javni oglas, javno nadmetanje), plan postavljanja privremenih objekata, lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, bliže uslove (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje) i kriterijume za odabir korisnika utvrđuje jedinica lokalne samouprave svojim aktom. Znači, da bi neko lice koristilo javnu površinu potrebno je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave izda odgovarajuće odobrenje za njegovo korišćenje, a to odobrenje sadrži podatke koje LPA koristi za utvrđivanje naknade.

Uzimajući u obzir navedeno, mišljenja smo da ukoliko udruženje koristi javnu površinu i za to ima izdato odobrenje od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, koje je dostavljeno LPA i sadrži sve podatke od značaja za utvrđivanje naknade, tada je to udruženje obveznik naknade, a sve u skladu sa odlukom JLS.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 10. stav 3. Zakona, poreska obaveza za zgradu u izgradnji površine preko 500 m² (osim zgrade koja se smatra ekonomskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja), odnosno za posebni deo zgrade koji predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu površine preko 500 m² koji se dograđuje ili nadgrađuje, koja nije osposobljena za korišćenje i ne koristi se (u daljem tekstu: zgrada), na čijoj izgradnji, dogradnji ili nadgradnji (u daljem tekstu: izgradnja) su izvedeni grubi građevinski radovi sa konstruktivnim sklopom (temelj, stubovi sa gredama ili zidovi, tavanica, sa ili bez krova, sa ili bez završene fasade, sa ili bez postavljene spoljne stolarije i izvedenih podopolagačkih radova), nastaje počev od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu:

1. u kojoj je isteklo pet godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju te zgrade (u daljem tekstu: građevinska dozvola), odnosno sedam godina od dana pravosnažnosti prve građevinske dozvole za tu zgradu, ako je rešenjem nadležnog organa odobreno da građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine po isticanju pet godina od dana njene pravosnažnosti;
2. završetka izgradnje konstruktivnog sklopa, ako građevinska dozvola nije izdata.

Za zgrade iz stava 3. ovog člana za koje je do 31. decembra 2018. godine protekao duži period od perioda koji opredeljuje nastanak poreske obaveze u skladu sa tom odredbom, poreska obaveza nastaje 1. januara 2019. godine (član 10. stav 4. Zakona).

Prema članu 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje  u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, koje se ne koriste – porez se ne plaća za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza, kao ni za godinu koja sledi toj godini.

Shodno propisima kojima se uređuje računovodstvo, da bi nepokretnost u poslovnim knjigama bila iskazana kao dobro namenjeno daljoj prodaji, potrebno je da za to budu ispunjeni propisani uslovi:

- da je nepokretnost dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju; 

- da je prodaja vrlo verovatna;

- da se započelo sa pronalaženjem kupca; 

- da je nepokretnost aktivno prisutna na tržištu po ceni koja ne odstupa značajnije od njene fer vrednosti; 

- da se nepokretnost ne koristi.

Dakle, počev od poreza na imovinu za 2019. godinu, porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao i za godinu koja sledi toj godini, koje:

- od nastanka poreske obaveze obveznik iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (što podrazumeva da to čini u skladu sa propisima kojim se uređuje računovodstvo, odnosno da su za takvo iskazivanje ispunjeni svi uslovi propisani računovodstvenim propisima);

- se ne koriste.

Shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51), za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza teret dokaza snosi poreski obveznik.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o uslovnom otpisu kamate (član 3. stav 5), a prema tome i odlukom koja je doneta u skaldu sa tim zakonom, propisano je da nadležni organ, po službenoj dužnosti, utvrđuje mirovanje glavnog poreskog duga u slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana, kao i u slučaju kada je, radi prinudne naplate poreskog duga, ustanovljena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima na tekućem računu.

Istim članom zakona propisano je da glavni poreski dug koji nije izmiren do dana stupanja na snagu ovog zakona, miruje od 1. januara 2013. godine, na način i po postupku propisanim ovim zakonom.

Članom 12. istog zakona propisano je da u periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se rok apsolutne zastarelosti tog duga.

Zakonom je propisano i  pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja, obveznicima kojima je otpisana kamata u period mirovanja jer su redovno izmirivali svoje obaveze.

Prema tome, obveznici koji su ostvarili pravo da budu u mirovanju, imaju prekid zastarelosti od 1. novembra 2012. godine, što znači da zastarelost počinje da teče iznova od 1.1.2013. Pri tom se period mirovanja ne uključuje u rok za zastarelost, što znači da ako je obveznik bio u mirovanju celu 2013. i 2014. godinu, te dve godine se ne računaju u rok za zastarelost i pomeraju i rok apsolutne zastarelosti.

Za reprogram an 24 rate, nakon mirovanja, koji je odobren po službenoj dužnosti nije propisano da utiče na zastarelost.

Postupanje LPA po odluci o uslovnom otpisu kamate i mirovanju duga, donetoj u skladu sa ZUOKMD, svakako treba uzeti u obzir kod razmatranja zastarelosti i u obrazloženju treba navesti postupanje po službenoj dužnosti i razloge za prekid zastarelosti po ovoj odluci, kao i koji period je obveznik bio u mirovanju, a to je period koji se ne uključuje u rok za zastarelost. Napominjemo da period mirovanja nije morao da bude godinu dana ili dve godine, već je mogao da traje nekoliko meseci, što se vidi iz toga kada je obvezniku ukinuto pravo na mirovanje (može se proveriti preko broja naloga za knjiženje i njegovog datuma).

Nedonošenje rešenja u ovim postupcima koji su sprovedeni po službenoj dužnosti moglo bi u drugostepenom i sudskom postupku po tužbi da se razmatra kao razlog da se mirovanjem ne prekine zastarelost, u smislu da obvezniku nijednim aktom nije utvrđeno to pravo, ali smatramo da prvostepeni organ treba da pođe od zakona I odluke koju je primenio, a drugostepeni organ i eventualno sud da dalje to cene.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.