Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je podneo poresku prijavu prijavu koja je bila ispravna i koja je proknjižena. Međutim, podneta je nova poreska prijava jer je neko zemljište uknjiženo u aprilu na osnovu odluke sa danom 31.12.2018.godine. Da li se prva priijava stornira? Na koji način sprovesti ovaj postupak?
Najpe treba da se utvrdi tačan datum nastanka poreske obaveze, u skladu sa članom 10. Zakona o porezima na imovinu.
Ako je to 31.12.2018. godine, pa se nova poreska prijava podnosi za 2019. godinu, onda je to izmenjena poreska prijava za 2019. godinu (tako mora da bude uneta). U tom slučaju je potrebno prvu poresku prijavu za 2019. godinu stornirati sa datumom podnošenja (tako da na kartici bude stornirana u potpunosti, kako ne bi postojala neosnovana kamata), a nova poreska prijava za 2019. godinu će se u aplikaciji LPA svakako evidentirati pod datumima dospeća kvartala. Na taj način neće biti duplih zaduženja i neosnovano obračunate kamate.
Napominjemo da uvek kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu za tekuću godinu, obaveza po prethodnoj prijavi (koju izmenjena prijava zamenjuje), mora biti stornirana.
Ako se izmenjena poreska prijava podnosi za prijavu iz ranijih godina, obaveza po prethodnoj prijavi za raniju godinu mora biti otpisana R-nalogom pod datumom pod kojim je u tekućoj godini podneta izmenjena poreska prijava za tu raniju godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se stranka obraca državnom organu sa zahtevom-dopisom u kome se žali na komunalnu taksu, da li se u odgovoru na zahtev/dopis potpisuje samo obrađivač predmeta ili je to obaveza i rukovodica odseka?
Članom 39. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je raspoređeno na radno mesto koje čine i poslovi vođenja postupka i odlučivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku. Ako službeno lice nije određeno, rešenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa. Organ na pogodan način objavljuje koja su službena lica ovlašćena za odlučivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.
U svakom slučaju, u zavisnosti od toga šta je navedeno u zahtevu, mora da se opredeli da li se kao odgovor dostavlja dopis/obaveštenje ili se rešava rešenjem (prema članu 34. ZPPPA o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa rešava se rešenjem ili zaključkom) ili se to smatra žalbom na rešenje, pa se postupa u skladu sa ZPPPA.
Obrađivač predmeta može da potpiše dopis, obaveštenje ili drugi akt, ako je to lice raspoređeno na radno mesto koje čine poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li svi poreski obveznikci koji steknu nepokretnost tokom godine koriste nabavnu vrednost kao poreksu osnovicu za obračun poreza na imovinu?
U Zakonu o porezima na imovinu od 1. januara 2019. godine izmenjena je odredba člana 7. stav 9 tako da sada glasi: "Za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 6. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama u godini nastanka poreske obaveze se prijavljuje samo za određene nepokretnosti i to:
- Za nepokretnosti iz stava 1. člana 7. (kada je poreska onovica fer vrednost)
- Za nepokretnosti iz stava 8. člana 7. ( žičare, putevi, pruge i drugi infrastrukturni objekti, kablovska kanalizacija, mreže - za koje je osnovica knjigovodstvena vrednost)
- Za nepokretnosti iz člana 7a stav 6. (ako JLS nije objavila akt o prosečnim cenama – osnovica je knjigovodstvena vrednost)
- Za eksploataciona polja – za koja je osnovica knjigovodstvena vrednost
- Za objekte iz člana 7. stav 6. (objekti iz člana 7. stav 4. – proizvodne hale, skaldišta i stovarišta - koji se u poslovnim knjigama vode odvojeno od zemljišta – za koje je osnovica knjigovodstvena vrednost).
Dakle, od 1. januara 2019. godine, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (npr. za skladišne i stovarišne objekte, proizvodne pogone, infrastrukturne objekte, mreže).
Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik od momenta kupovine ima u vlasništvu zemljište i to poljoprivredno 1.6 ha i šumsko zemljište 2.1 ha na kojem su zasađeni određeni zasadi (borovnice) i na osnovnu navedenog pozvao se na poresko oslobađanje poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 6. - 'porez se ne plaća na poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni '. Kako se tumači ova tačka ovog člana, tj. da li postoji neko rešenje o privođenju nameni i da li poreski obveznik ima prava na ovo oslobađanje?
Članom 12. stav 1. tačka 6. Zakonom o porezu na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).
Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, prema ZPPPA obveznik snosi teret dokazivanja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje i u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti I to bez našeg zahteva i posebnog objašnjenja šta bi moglo biti prihvaćeno kao dokaz.
Nakon dobijanja dokaza koji dostavi obveznik, LPA ceni kvalitet i valjanost dokaza za poresko oslobođenje.
Inače, dokaz bi mogao biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti I zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma (za fizičko lice) ili da ima prihode od poljoprivrede od određenog datuma (za pravno lice) I sl.
U svakom slučaju, smatramo da je u praksi vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu i da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza. Znači, obveznik treba da dokumentuje pravo na poresko oslobođenje, a LPA ceni da li su dostavljeni dokazi dovoljni za ostvarivanje tog prava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se sačeka sa kontrolom poreske prijave u kojoj poreski obveznik iskazuje izmenu poreza na imovinu i donošenjem rešenja, dok drugostepeni organ ne odluči po žalbi na prvobitno rešenje o kontroli?
Naravno da može da se sačeka, jer nije propisan rok u kom se vrši poreska kontrola, imate 5 gdina rok za zastarelost prava na utvrđivanje.
U tom slučaju, svakako se knjiži iznos umanjenja iskazan u poreskoj prijavi kojom je prijavljena I utvrđena izmena poreza, a koja se trenutno neće kontrolisati.
Napominjemo da treba voditi računa o tome da će biti netačan upit stanja za obveznika jer je proknjižena obaveza po prvobitnoj poreskoj prijavi i razlika utvrđena u postupku poreske kontrole, a umanjenje utvrđene obaveze nije evidentirano u tačnom iznosu u odnosu na ulupno utzvrđenu i proknjiženu obavezu za celu godinu, već samo umanjenje koje je obveznik iskazao u odnosu na prvobitnu poresku prijavu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.