Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZaposleni je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Posto nikada nije radio u lokalnoj samoupravi niti državnom organu, određen je probni rad od 6 meseci i obaveza polaganja državnog stručnog ispita u tom roku. Međutim, zaposleni odlazi na bolovanje i zbog prirode bolesti očekuje se da bude na bolovanju 4-5 meseci. Da li se tom zaposlenom produžava probni rad i obaveza polaganja ispita za onoliko koliko je bio na bolovanju?
Članovima od 72. do 74. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci, a za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probni rad službenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada poslodavcu daje pismeno mišljenje o tome da li je službenik zadovoljio na probnom radu. Službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos. Službenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodređeno vreme polaže državni stručni ispit do okončanja probnog rada, a službeniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos.
Mogućnost odnosno nemogućnost produženja probnog rada usled dužeg odsustva sa rada zaposlenog na probnom radu nije uređena zakonom te smatramo da odluku o tome poslodavac treba da donese ceneći okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Naime, polazeći od svrhe instituta probnog rada, a to je provera sposobnosti, znanja i veštine koje zaposlenog kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, ukoliko neposredni rukovodilac koji prati rad zaposlenog na probnom radu, smatra da je on u periodu u kome je radio pokazao sposobnosti, znanja i veštine koje ga kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, poslodavac može doneti odluku da po povratku tog zaposlenog sa odsustva ne produži probni rad. Takođe, ukoliko neposredni rukovodilac smatra da je zbog dužeg odsustva zaposlenog dovedena u pitanje objektivna ocena i da je potrebno dodatno vreme za proveru sposobnosti, znanja i veštine poslodavac može odlučiti da produži probni rad tom zaposlenom dok se ne stekle objektivna ocena o njegovom radu. Sve u svemu, ovakva situacija predstavlja izuzetak i ni na koji način ne bi trebalo da utiče na funkcionisanje probnog rada u redovnim okolnostima.
Zakon inače uspostavlja probni rad kao uslovan u odnosu na zasnovan radni odnos, imajući u vidu da službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos, što svakako može biti i pre isteka roka utvrđenog za probni rad.
Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran, odnosno odborniku sa iste izborne liste na čije mesto bi trebao da dođe pomenuti kandidat skupština nije donela rešenje o prestanku mandata? Dakle, da li je izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, trebalo podneti nakon donošenja rešenja o prestanku mandata prethodnog odbornika?
Zakon o lokalnim izborima nije propisana mogućnost davanja negativne izjave o prihvatanju odborničkog mandata, već Zakon poznaje samo institut (pozitivne) saglasnosti na dodelu mandata.
Međutim, Republička izborna komisija je u svoju praksu uvela mogućnost davanja izjave da se ne prihvata mandat narodnog poslanika, uz uslov da ta izjava bude overena kod javnog beležnika (saglasnost za dodelu mandata ne mora da bude overena, jer Zakon to nije odredio).
S obzirom na to da je mogućnost davanja negativne izjave, odnosno neprihvatanja mandata iznedrila praksa u primeni zakona i da to pitanje nije uređeno zakonom, ovo mišljenje se ne zasniva na tumačenju zakonskih odredbi, već isključivo na principu celishodnosti. U tom smislu, mišljenja smo da izborna komisija treba da prihvati overenu izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, bez obzira na trenutak podnošenja, odnosno bez obzira na okolnost da li je u toku postupak popune upražnjenog odborničkog mesta, odnosno da li je skupština opštine donela odluku o prestanku mandata nekog odbornika. Mišljenja smo, takođe, da bi takva izjava mogla da bude povučena sve do trenutka kada bi nastupio slučaj u kojem bi tom kandidatu izborna komisija trebalo da dodeli odbornički mandat.
NAPOMENA: Smatramo bitnim da ukažemo na određenu formulaciju dela postavljenog pitanja na koje je dat gore navedeni odgovor. Naime, u postavljenom pitanju se navodi „Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran“. U vezi sa obeleženim tekstom, bitno je ukazati da se izjava o neprihvatanju mandata može podneti samo izbornoj komisiji i to samo povodom postupka dodele odborničkog mandata radi popune upražnjenog odborničkog mesta, što znači da se podnosi pre izdavanja uverenja o izboru za odbornika. Dakle, tu izjavu ne može da da kandidat kojem je izborna komisija dodelila mandat i izdala uverenje o izboru.
Da li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).
Da li predsednik opštine može da zaključi ugovor o radnom angažovanju nekog lica?
U skladu sa članom 44. Zakona o lokalnoj samoupravi predsednik opštine: 1) predstavlja i zastupa opštinu; 2) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština; 3) naredbodavac je za izvršenje budžeta; 4) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; 5) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine; 6) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
U skladu sa članom 12. Zakona o javnim nabavkama odredbe ovog zakona primenjuju se na postupak zaljučivanja ugovora o delu. Ugovor o delo predstavlja vrstu ugovora van radnog odnosa u skladu sa članom 199. Zakona o radu i njega kao zakonski zastupnik potpisuje predsednik opštine nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka javne nabavke. Što se tiče ostalih oblika radnog angažovanja (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o dopunskom radu, i dr.) kada ugovor za predmet ima neki od opisa posla iz delokruga rada uprave takvo angažovanje uglavnom zaključuje načelnik opštinske uprave.
Grad je osnivač tri sportska privredna društva sa 100% učešća u kapitalu. U skladu sa članovima 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima "Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: ...društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave...". U skladu sa članom 2. Zakona o sportu "Sport je delatnost od posebnog značajaza Republiku Srbiju". Imajući u vidu navedeno: da li to što je sport delatnost od posebnog značaja, u kontekstu Zakona o sportu, znači i da je delatnost od opšteg interesa, u kontekstu Zakona o javnim preduzećima? Da li je na sportska privredna društva čiji je osnivač grad potrebno primenjivati odredbe Zakona o javnim preduzećima ili Zakona o privrednim društvima?
Član 33. – uređuje organizacije u oblasti sporta, i u stavu 1. navodi: „Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.”
Član 92. - uređuje sportsko privredno društvo, i u stavu 2. navodi: “Sportsko privredno društvo može se osnovati kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom.”
Član 110. – uređuje ustanove i privredna društva za obavljanje sportskih delatnosti. Proizilazi da ukoliko JLS osniva ustanovu, to čini u skladu sa propisima koji se odnose na javne službe; a ukoliko JLS osniva privredno društvo za obavljanje sportske delatnosti – stav 4. ovog člana upućuje da se to čini u skladu sa zakonom i na ovom mestu ukazujemo da prema našem mišljenju Zakon o sportu zapravo upućuje na Zakon o privrednim društvima.
Zakon o sportu kao poseban zakon koji uređuje oblast sporta, reguliše između ostalog, organizacione oblike koji se mogu osnivati za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. U skladu sa navedenim članovima, zakon taksativno navodi udruženje i privredno društvo kao moguće organizacione oblike, odnosno pravne forme u kojima se mogu osnivati pravna lica koja će obavljati sportske delatnosti, čime je isključenja mogućnost osnivanja drugih pravnih oblika koji bi obavljali navedenu delatnost.
Dakle, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o sportu nije moguće formirati sportsko društvo u formi javnog preduzeća, već isključivo u formi udruženja odnosno privrednog društva.