Za vršenje uviđaja u dvorištu, inspektor nije u obavezi da pribavlja nalog iz člana 22. ZIN, jer se ne radi o stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Prvo, treba poći od toga da su ZIN-om propisane obaveze za nadziranog subjekta, od kojih su za ovu situaciju relevantne odredbe člana 20. navedenog zakona, kako sledi:

• Kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan  na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.  U suprotnom, čini prekršaj  iz člana 56. stav 9-12., u vezi sa članom 20. stav 5. ZIN-a.
• Nadzirani subjekat dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor ili kada otpočne postupak na drugi propisani način, omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva, između ostalog, da omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom i drugom nestambenom prostoru...Ukoliko nadzirani subjekt ne omogući nesmetan inspekcijski nadzor, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zbog prekršaja iz člana 56. stav 1-4., u vezi sa članom 20. stav 7. ZIN-a. 

Ukoliko nadzirani subjekt ne dozvoljava pristup dvorištu,  inspektor može doneti zaključak (upravni akt o upravljanju postupkom), u skladu sa članom 146. ZUP-a, kojim će mu naložiti da omogući nesmetan inspekcijski nadzor tako što što će inspektoru/inspektorima omogućiti pristup lokaciji -dvorištu radi vršenja uviđaja u predmetu nadzora.

Nakon izvršnosti zaključka, na koji se u skladu sa članom 146. ZUP-a, ne može izjaviti žalba, inspektor može zatražiti pomoć (asistenciju) komunalne milicije ili policije u skladu sa članom 4. Zakonom o komunalnoj miliciji, odnosno čl. 53-55. Zakona o policiji, i uz zahtev dostaviti doneti zaključak za čije sprovođenje se traži asistencija. U tom slučaju bi jedna od ovih službi obezbedila sprovođenje zaključka.

Vidi: Model Zaključka.docx 

Elementi višegodišnjeg plana su dugročni prioriteti i ciljevi inspekcijskog nadzora, na osnovu kojih se daju smernice u pogledu organizacije, kadrova, materijalno tehničke opremljenosti, finansijskih sredstava i drugo.

Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje  organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.

Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.

Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.  

Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano  je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.

Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.

Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.

Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.

Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.

Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.

Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.