Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePri izboru/postavljanju nacelnika ili zamenika nacelnika opštinske uprave kandidat treba da je pravnik i da ima najmanje 5 godina iskustva u struci. Da li se godine provedene u opstinskom veću tumače u tom procesu kao iskustvo u struci?
Shodno članu 50. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) za načelnika uprave, koja je obrazovana kao jedinstveni organ, može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Zamenik načelnika uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik.
U skladu sa članom 68a Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Pošto izbor za člana opštinskog veća ne iziskuje visoku stručnu spremu, preciznije izbor za člana veća se ne vezuje za stručnu spremu, time se ni vreme provedeno na mestu člana opštinskog veća ne može smatrati radnim iskustvom u smislu odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li može da se dobije pozitivno mišljenje Agencije zasprečavanje korupcije za vršenje druge funcije. Naime odbornik u Skupštini opštine bi bio imenovan za pomoćnika direktora d.o.o. Slobodne Zone, koje je registrovano u APR-u kao društvo sa ograničenom odgovornošću i gde opština ima većinski osnivački kapital?
U konkretnom slučaju postoji mogućnost da je reč o:
Ukoliko je pomoćnik direktora u DOO Slobodna zona izabrano, imenovano ili postavljeno lice u pravnom licu čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, dakle u organu javne vlasti (u skladu sa članom 2, stav 1, tačke 2 i 3 Zakona o sprečavanju korupcije), onda se radi o mogućem sukobu javnih funkcija, odnosno situaciji u kojoj će isto lice obavljati funkciju odbornika, kao javnu funkciju i funkciju pomoćnika direktora, kao takođe javnu funkciju.
U tom slučaju, na opisanu situaciju odnosi se član 56. Zakona o sprečavanju korupcije koji, između ostalog, predviđa da je javni funkcioner koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan da u roku od osam dana od izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije, kao i da dostavi pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Agencija o tome donosi odluku u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a u slučaju da ne odluči u tom roku, smatra se da je dala odobrenje, osim ukoliko je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve funkcije.
Ukoliko pomoćnika direktora DOO Slobodna zona ne imenuje, odnosno ne postavlja jedinica lokalne samouprave, u tom slučaju radi se o obavljanju drugog posla ili delatnosti za vreme vršenja javne funkcije, na šta se odnosi član 46. Zakona o sprečavanju korupcije. Ovaj član, između ostalog, predviđa da javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Na zahtev javnog funkcionera, Agencija može da da saglasnost za obavljanje drugih poslova, odnosno delatnosti, uz pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Agencija o ovom zahtevu odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a ukoliko ne odluči u ovom roku, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti. Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.
Posebno napominjemo da je Agencija za sprečavanje korupcije je jedina nadležna za donošenje odluke u konkretnom slučaju, a SKGO nije u mogućnosti da prejudicira sadržinu odluke/mišljenja Agencije, niti je naše mišljenje relevantno za odluku koju će Agencija doneti.
Pitanje se odnosi u vezi sa važenjem odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zapsoelnih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - US, 95/2018) koji se ne primenjuje počev od 1.1.2020. godine. Naime, kako se Zakon od početka ove godine ne primenjuje, nameće se pitanje kako sada tretirati podzakonske akte (Uredba o internom konkursu („Službeni glasnik RS" br. 17/2016), donete na osnovu istog i pre svega, kako sada tretirati određene maksimalne brojeve zaposlenih, određene odlukama skupština opština i gradova. Kako do opština dolaze različita tumačenja sadašnje situacije, tj. da li se i dalje moraju poštovati maksimalni brojevi određeni odlukama skupština JLS ili to i dalje nije dozvoljeno i na osnovu kog propisa?
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) je prestao da se primenjuje, s obzirom na odredbe člana 35. ovog zakona, kojim je predviđena njegova primena do 31. decembra 2019. godine.
Odredbama člana 27e Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) i to st. 34, 35, 36 i 37 je propisano sledeće:
„Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine.
Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.
Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva“.
Posebno ukazujemo na važenje Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020). Pravni osnov za ovu Uredbu je upravo Zakon o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019).
Ovom uredbom bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:
Da li škola rezervnih vojnih oficira može biti vrednovana, tretirana kao viša školska sprema za zaposlenog u opštinskoj upravi na poslovima planiranja i odbrane? Lice koje te poslove obavlja ima završenu gimnaziju.
Zakonom o vojnom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/2018) i to članom 7. je propisano:
„Visoko vojno obrazovanje ostvaruje se školovanjem na strukovnim studijama i akademskim studijama prvog, drugog i trećeg stepena, u okviru obrazovno-naučnih polja, kao i kroz osnovna, primenjena i razvojna istraživanja u naučnim oblastima od značaja za odbranu i Vojsku Srbije.
Visoko vojno obrazovanje realizuje se integrisanjem obrazovne i naučnoistraživačke delatnosti radi stalnog unapređenja kvaliteta nastave i usavršavanja naučnoistraživačkog i stručnog rada od značaja za odbranu i Vojsku Srbije.
Vojne visokoškolske ustanove obavljaju i ekspertsko-konsultantsku delatnost, učestvuju u izradi nastavno-obrazovne literature, a mogu obavljati i druge poslove kojima se komercijalizuju rezultati naučnog i istraživačkog rada, pod uslovom da se navedenim delatnostima ne ugrožava kvalitet nastave i osnovna delatnost vojnih visokoškolskih ustanova“.
Prema odredbama istog Zakona vojne visokoškolske ustanove su Univerzitet i fakultet. Univerzitet odbrane je samostalna visokoškolska ustanova koja obavlja delatnost visokog vojnog obrazovanja kroz studije prvog, drugog i trećeg stepena iz više naučnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih polja, u skladu sa dozvolom za rad, osnivačkim aktom i Zakonom o visokom obrazovanju.
Vojna akademija je visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta odbrane koja izvodi studijske programe u skladu sa dozvolom za rad, programe usavršavanja i programe vojno stručnog osposobljavanja, u skladu sa osnivačkim aktom i ovim zakonom.
Medicinski fakultet VMA je visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta odbrane koja izvodi studijske programe u polju medicinskih nauka, u skladu sa dozvolom za rad, i programe vojno stručnog osposobljavanja u skladu sa osnivačkim aktom i zakonom.
Vojno stručno osposobljavanje, u smislu ovog zakona, podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije, kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu i stranih državljana. Dakle, u slučaju rezervnih oficira organizuje se stručno osposobljavanje, ali se sticanje zvanja rezervnog oficira ne može izjednačiti sa sticanjem visokog vojnog obrazovanja.
Odredbama Zakona o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama („Sl. list SRJ“, br. 80/94, 85/94 - ispr. i 74/99 i "Sl. list SCG", br. 44/2005), i to članom 12., koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o vojnom obrazovanju, je propisano:
„Visoka vojna škola, pored školovanja i usavršavanja iz člana 9. stav 1. ovog zakona, organizuje i školovanje za rezervne oficire Vojske Jugoslavije.
Školovanje za rezervne oficire traje onoliko vremena koliko iznosi vojni rok lica upućenog u školu za rezervne oficire.
Kandidati za rezervne oficire su lica sa stečenim visokim obrazovanjem“.
Dakle, shodno odredbama ovog Zakona, koje su u međuvremenu prestale da važe, uslov za kandidata za rezervnog oficira je da je već reč o licu sa stečenim visokim obrazovanjem.
Shodno zakonskim odredbama okončanje programa škole rezervnih oficira ne može da bude izjednačeno sa sticanjem visoke stručne spreme.
Za člana Veća izabran je penzioner, da li on može ostvarivati pravo na punu naknadu za vršenje funkcije člana Veća ili samo pravo na razliku između naknade i penzije?