Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Skupština glasa za odluku da je odborniku prestao mandat zbog nespojivosti funkcije preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika ili samo donosi odluku kojom utvrđuje da je odborniku prestao mandat bez glasanja?
Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da:
(1) Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
(2) Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.
(3) O donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Članom 46. st. 1. i 6. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:
(1) Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
(6) Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), skupština jedinice lokalne samouprave na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Članom 49. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:
(1) Na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.
(2) Žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluke iz stava 1. ovog člana.
Iz citiranih zakonskih odredbi proističe da je skupština jedinice lokalne samouprave u svim slučajevima prestanka mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran dužna da donese odluku kojom utvrđuje prestanak mandata, da se ta odluka donosi glasanjem i da je odluka doneta ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika, osim ako je statutom jedinice lokalne samouprave predviđena neka druga, kvalifikovana većina.
Da li su lica angažovana po osnovu dopunskog rada u jedinici lokalne samouprave u obavezi da dostavljaju izveštaj o radu?
Članom 202. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Iz navedenih odredbi se vidi da sam zakon ne predviđa obavezu dostavljanja izveštaja o radu za angažovano lice, kao obavezni deo ugovora, ali takođe ne postoji prepreka da se tako nešto ugovori.
Da li zaposleni u jedinici lokalne samouprave ostvaruje pravo na isplatu jubilarne nagrade i za godine rada u ustanovi kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave koja je poslodavac zaposlenom?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Da li licu koje je zaposleno po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima na 2 meseca i kome, nakon isteka treba produžiti ugovor na jos 6 meseci, sledeći ugovor sme da bude 6 meseci ili 4 meseca (jer radnik radi već dva meseca)? S obzirom da je lice raspoređeno, po sistematizaciji, na radno mesto sa visom školom, može li se opet rasporediti na isto mesto, ili mora da se rasporedi na neko drugo radno mesto sa višom školom koje postoji u sistematizacji? Šta ako ne postoji radno mesto u sistematizacji sa višom školom?
Zakon o radu u članu 197. i 198. govori o privremenim i povremenim poslovima kao radu van radnog odnosa. Članom 197. predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovaj ugovor zaključuje se u pisanom obliku. Dok, u članu 198. zakon kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor vezuje za kalendarsku godinu, tj. 120 radnih dana, na koliko se može zaključiti ugovor, računaju se u kalendarskoj godini. Što u ovom konkretnom slučaju znači da ako je lice obavljalo poslove po osnovu ugovora u trajanju od 2 meseca u ovoj kalendarskoj godini za iste poslove se može zaključiti novi ugovor do maksimalno 120 radnih dana. Ukoliko su različiti poslovi u pitanju, ugovor se može zaključiti za novi period od 120 radnih dana. Što se samih poslova tiče, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova se može zaključiti za obavljanje poslova iz delatnosti i van delatnosti poslodavca.
Da li Opštinskog pravobranioca postavlja Skupstina opstine ili opštinsko Veće? Takođe, da li se skupštinskom Odlukom o pravobranilaštvu mogu propisati manje godine staža kao jedan od uslova za postavljenje pravobranioca, nego godine (10 godina) koje su propisane zakonom?
Zakonom o pravobranilaštvu (Sl. glasnik RS", br. 55/2014) nije definisan organ nadležan za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave. Takođe, ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa nikakvu smernicu u tom pogledu. Obzirom da pomenuti zakoni nisu dali preciznija određenja, nadležni organ za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave određuje se statutom kao i gradskom/opštinskom Odlukom o pravobranilaštvu JLS. Uzevši u obzir da čl.53 stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđa da "odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave", te da Vlada postavlja državnog pravobranioca, SKGO je prilikom izrade Modela odluke o pravobranilaštvu analogno predložila da Veće bude organ koji će izabrati pravobranioca opštine/grada. Svakako da je ispravno i da Skupština opštine bira pravobranioca ukoliko je Odlukom o pravobranilaštvu tako definisano. Napominjemo da je Ministarstvo pravde dalo pozitivno mišljenje na model akta koji je izradio SKGO.
Što se tiče uslova u pogledu radnog iskustva koji su definisani zakonom za izbor pravobranioca, takođe primenjujemo čl. 53 st. 2. zakona, odnosno propisana je shodna primena odredbi zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo na pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u delu odredbi kojima se uređuje izbor pravobranioca, što faktički znači da JLS svojim aktom propisuje uslove za lokalnog pravobranioca.
SKGO je u svom modelu akta o pravobranilaštvu definisalo najmanje tri godine radnog iskustva za izbor pravobranioca, i kao što je već navedeno dobili smo pozitivno mišljenje Ministarstva pravde. Ipak, svaka JLS može da uslove u pogledu godina radnog staža pravobranioca prilagodi svojim mogućnostima, uz preporuku da prihvatite naš predlog od najmanje tri godine radnog staža, obzirom da smo na taj predlog dobili saglasnost nadležnog ministarstva.