Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je potrebno tražiti saglasnost Ministarstva finansija za uvođenje novih ciljeva i indikatora vezanih za ROB?
Uputstvom za pripremu programskog budžeta definisani su samo program i programske aktivnosti. Ciljeve i indikatore lokalne samouprave same definišu u odnosu na ono što finansiraju, dakle nije potrebna dozvola Ministarstva finansija pošto se ne menja programska struktura i programske aktivnosti nego se u njih ugrađuje rodno odgovorno budžetiranje.
Ko formira radno telo/tim za ROB, opštinsko veće ili nacelnik OU?
Pošto se radi o primeni zakona dakle zaposleni stvaraju preduslove da olakšaju proces, u tom smislu nije potrebna odluka veća, ima različitih primera, kada načelnik ili načelnica odeljenja za finansije donese Plan. Na kraju se može reći da se za sprovođenje formira radna grupa. Takođe, može grupu formirati i načelnik/načelnica opštinske uprave.
Kako nema potrebe za izveštajem o učinku kada su u pitanju administrativni poslovi u okviru Programa 15, kako se onda prikazuje rodno odgovorno budžetiranje?
Preporuka je da za ovaj program nema Izveštaja o učinku, dakle nije obavezna, međutim ako se imaju ciljevi i indikatori koji se odnose na stvaranje preduslova, za koji se želi izvestiti, onda se može izvestiti o njima u Izveštaju o učinku. Po onim ciljevima i indikatorima po kojima se neće izvestiti, oni se ne stavljaju u budžet, a sve što se stavlja u programske smernice o tome će se izvestiti.
Ako je u LS formirana radna grupa za uvođenje ROB-a, zašto je odgovorno Odeljenje za finansije ukoliko se ne donese Plan postepenog uvođenja?
Odeljenje finansija je odgovorno zato što po zakonu donosi Plan, odeljenju je dodeljen posao da koordinira ceo proces da poziva budžetske korisnike. U sastavu radne grupe se nalaze zaposleni iz Odeljenja finansija, ali i profesionalci iz sektora koji ukazuju na ključne probleme koje treba rešavati, oni su odgovorni za sadržinski deo.
Da li postoji zakonska mogućnost da JLS pruži novčanu pomoć sredstvima iz budžeta JLS za pokrivanje troškova lečenja lica koje živi na teritoriji naše opštine, kada je u pitanju lečenje od teških bolesti i kada se radi o hitnosti lečenja?
Zakonska mogućnost za isplatu jednokratne novčane pomoći sredstvima iz budžeta JLS postoji, s tim da bi pravni osnov bio zahtev lica kojem je pomoć potrebna uz dostavu medicinske dokumentacije koja je potrebna za ostvarivanje prava na pomoć. Generalno, medicinska dokumentacija podrazumeva prethodni uslov da se radi o bolestima koje po propisima o zdravstvenom osiguranju spadaju u teške i trajne bolesti (Lista teških i trajnih bolesti), kao i mišljenje lekara specijaliste da u konkretnoj situaciji preporučena terapija nema alternative ili se radi o terapiji koju ne finansira RFZO.
Generalno ovakve postupke vodi Centar za socijalni rad i sredstva su ograničena na nivo prosečne zarade u RS.
Izuzetno, postupak po ovakvom zahtevu može biti realizovan i direktno u JLS, s tim da u tom slučaju postupak podrazumeva i mišljenje Interresorne komisije.
Moguće je dakle da postupak vodi gradska uprava, a da odluku donese Gradsko veće, nakon pribavljenog mišljenja Interresorne komisije.
Izvor sredstava bi bio razdeo 0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći, a pravni osnov bi bio član 209. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011). Ukoliko je planiranje ove programske aktivnosti (razdela) takvo da ne postoji dovoljan iznos sredstava, moguće je privremeno finansirati ovakvu pomoć iz razdela, odnosno aktivnosti 0009 Tekuća budžetska rezerva.
Napred opisana situacija je “ad hoc” rešenje i odnosi se na eventualno hitne slučajeve.
U pogledu normativnog osnova koji bi trajnije obezbedio isplatu ovakvih vidova pomoći i opredelio jasno definisanu budžetsku poziciju, mišljenja smo da je član 11. stav 3. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018) zapravo prostor za formulisanje rešenja za navedenu situaciju. Naime, navedena zakonska odredba glasi “AP Vojvodina, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje”.
Činjenično, opisana situacija i egzistencijalno i materijalno ugrožava porodicu, pa u tom pogledu novčano davanje u cilju otklanjanja očigledne opasnosti za opstanak porodične zajednice jeste opravdano i u skladu sa definisanim ciljem poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, navedenim u članu 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
S druge strane, zakonskog ograničenja u pogledu godišta obolelog člana porodice kome je finansijska podrška u procedure lečenja neophodna, nema, pa nema smetnji da se Vaša Odluka u tom pogledu dopuni i izmeni odredbom koja bi etablirala i finansijsku podršku roditelju u porodici sa decom za potrebe lečenja teških i trajnih bolesti sa Liste teških i trajnih bolesti u cilju održanja porodične zajednice i pravilnog razvoja dece u porodici.
Zahtev za refundaciju ovih troškova može obuhvatiti neposredno troškove lečenja koje nije i ne pokriva RFZO, putne i troškove smeštaja obolelog i jednog pratioca i troškove lekova, ukoliko isti nisu pokriveni iz sredstava RFZO. Zahtev se može podneti samo jednom u toku kalendarske godine. Ponovljeni zahtev u toku iste kalendarske godine se ne može finansirati iz sredstava opredeljenih programskom pozicijom sa koje se finansiraju oblici podrške obuhvaćeni ovim Pravilnikom.
Rešenje koje bi podrazumevalo finansijsku podršku za nabavku lekova bi moglo biti definisano na način da se podrška realizuje tako što bi se davanja odobravala u vrednosti definisanoj predračunom apotekarske ustanove za tačno definisani lek ili grupu lekova u zavisnosti od potreba korisnika i mogućnosti JLS. U ovakvoj situaciji izvor sredstava bi bio razdeo 0006 podrška deci i porodici sa decom.
U svakom slučaju, koje će se rešenje primeniti, zavisi od projekcije potreba i odluke zasnovane na indikatorima koji su dostupni u okviru ustanova zdravstvenog sistema sa teritorije JLS, kao i u evidencijama Centra za socijalni rad i stvarnim mogućnostima budžeta.