Zakonom o porezu na dodatu vrednost u članu 25. koji propisuje poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza, u stavu 2.  tački 11) stoji da se PDV ne plaća u prometu usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.

Članom 17. Zakona o socijalnoj zaštiti precizirano je ko su drugi subjekti u socijalnoj zaštiti: “Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom (u daljem tekstu: pružalac usluga socijalne zaštite).”

U skladu sa članom 64. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite iz člana 40. tač. 2-5. koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje. Član 40. navodi grupe usluga socijalne zaštite i to su sledeće grupe :

1) usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;

2) dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

5) usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

U skladu sa navedenim zaključuje se ugovor o javnoj nabavci, pružalac usluga ima status ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite, koji je dobio licencu za pružanje usluge socijalne zaštite.

Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik” br. 120/12, 86/15) u članu 5. propisano je da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

Dobrima, odnosno uslugama čiji je promet neposredno povezan sa uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito lekovi, hrana, piće, usluge pranja i čišćenja.

Neposredna povezanost između usluga iz stava 1. i dobara i usluga iz stava 2. ovog člana postoji samo u slučaju kada isporuku dobara, odnosno pružanje usluga vrši isto lice.

Dakle, Pravilnikom nije utvrđeno da se oslobođenje od PDV-a odnosi na pružanje licenciranih usluga socijalne zaštite od strane drugih pružalaca koji nisu ustanove socijalne zaštite (centri za socijalni rad i ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući) iz čega proizlazi da kada je pružalac usluge socijalne zaštite privredno društvo, ono jeste obveznik PDV-a na koga se primenjuje opšta zakonska stopa.

Kada je reč o određivanju procenjene vrednosti javne nabavke, ukazujemo na to da se vrednosti u postupcima javnih nabavki iskazuju bez PDV-a. Članom 30. stav 1. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, a obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji. Naručioci, odnosno u ovom slučaju, jedinice lokalne samouprave (JLS), na odgovarajućim aproprijacijama u budžetu moraju da planiraju i trošak PDV-a, ukoliko se on plaća za promet konkretnih dobara, usluga ili radova koji su predmet javne nabavke, odnosno ukoliko je pružalac usluga obveznik PDV u skladu sa Zakonom o PDV.  Shodno tome, trošak PDV-a planira se u okviru pojedinačnih aproprijacija u budžetu i za usluge socijalne zaštite JLS.

S tim u vezi posebno ukazujemo na Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-448/2020-04 od 9.2.2021. godine koje se tiče poreskog tretmana prometa usluga – pomoć u kući i lični pratilac deteta koje pruža obveznik PDV-a – privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću:

„Zakonom o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 −dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20, u daljem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti. Navedenim uslugama, u smislu Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti. U skladu sa navedenim, na promet usluga socijalne zaštite – pomoću kući i lični pratilac deteta, koje pružaju ustanove socijalne zaštite u skladu sa zakonom, PDV se ne obračunava i ne plaća, a po osnovu prometa tih usluga obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Međutim, kada predmetne usluge − pomoć u kući i lični pratilac deteta pruža obveznik PDV − privredni subjekt registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom, pri čemu obveznik PDV− pružalac usluga ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, ako su ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.

***

Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

U skladu sa odredbom člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, tj. dase PDV ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga odstrane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.

Prema odredbi člana 5. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost (,,Službeni glasnik RS“, br. 120/12 i 86/15), uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona, smatraju se usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, registrovane za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

U skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS“, br. 24/11), ustanovu socijalne zaštite može osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno i fizičko lice.

Odredbom člana 40. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da su usluge socijalne zaštite podeljene u sledeće grupe:

1) usluge procene i planiranja − procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;

2) dnevne usluge u zajednici − dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život − stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge −intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

5) usluge smeštaja − smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

Prema članu 42. Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite organizuju se kao usluge za decu, mlade i porodicu i usluge za odrasle i starije korisnike, uz uvažavanje integriteta, stabilnosti veza i okruženja korisnika i porodice. Usluge socijalne zaštite pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu s potrebama i najboljim interesom korisnika.“

Položaj savetnika za zaštitu prava pacijenata, uslovi za obavljanje poslova savetnika pacijenata i poslovi koje obavlja savetnik su regulisani članom 39. i 40. Zakona, pa je tako propisano da poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata (u daljem tekstu: savetnik pacijenata) obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za rad u organima državne uprave, sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poznavanjem propisa iz oblasti zdravstva. Savetnik pacijenata obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata. Savetnik pacijenata može obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave. Odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata, u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji jedinice lokalne samouprave, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Dalje je regulisano da savetnik pacijenata ima službenu legitimaciju, kojom se identifikuje prilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugo pravno lice koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Obaveze zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost u odnosu na savetnika za zaštitu prava pacijenata su regulisane članom 40. Zakona. 

Član 42. Zakona utvrđuje, položaj, nadležnost, poslove i sastav Savet za zdravlje JLS i to tako što, između ostalog u stavu 1. propisuje da Savet za zdravlje obrazovan u jedinici lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuju jedinice lokalne samouprave, pored zadataka utvrđenih statutom, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave, obavlja i određene zadatke iz oblasti zaštite prava pacijenata, i to:

razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica;

o utvrđenim činjenicama obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse na koju se prigovor odnosi i daje odgovarajuće preporuke;

razmatra izveštaje savetnika pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata na teritoriji jedinice lokalne samouprave i predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata;

podnosi godišnji izveštaj o svom radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, a na teritoriji Autonomne pokrajine i organu uprave nadležnom za poslove zdravlja.

Dalje, Zakon utvrđuje sastav Saveta za zdravlje tako što propisuje da pored predstavnika lokalne samouprave, Savet čine i predstavnici udruženja građana iz reda pacijenata, zdravstvenih ustanova sa teritorije jedinice lokalne samouprave, kao i nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ovo pitanje dodatno reguliše i Zakon o javnom zdravlju („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016) i to tako što u članu 15. utvrđuje da Savet za zdravlje, osnovan u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata u svom sastavu, pored članova utvrđenih zakonom kojim se uređuje oblast prava pacijenata, mora imati najmanje jednog predstavnika nadležnog instituta ili zavoda za javno zdravlje. Savet za zdravlje može imati i druge predstavnike učesnika u sistemu javnog zdravlja.

Shodno gore navedenom, može se zaključiti da je zakonodavac funkcionalno i organizaciono razdvojio institute savetnika za zaštitu prava pacijenata i saveta za zdravlje. Dakle, ni Zakon o pravima pacijenata, kao ni Zakon o javnom zdravlju formalno ni na koji način ne prepoznaju Savetnika za zaštitu prava pacijenata kao člana Saveta za zdravlje, već isključivo kao jednog od aktera javnog zdravlja na teritoriji JLS.

Savet za zdravlje po prigovoru pacijenta koji nije zadovoljan Izveštajem savetnika, odlučuje na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica. Zakonodavac ovim ne ograničava Savet na dokaze i činjenice koje je prikupio i utvrdio Savetnik za zaštitu prava pacijenata, pa iz navedenog proizilazi da Savet može da vodi poseban postupak nezavisno od postupka koji je vodio Savetnik za zaštitu prava pacijenata. Savet postupak okončava tako što donosi preporuku zdravstvenoj ustanovi radi otklanjanja utvrđenih povreda prava pacijenata. Ovim je jasno naglašeno da su postupci pred savetnikom i savetom nezavisni jedan od drugog i da se ne moraju voditi na osnovu istih dokaza i činjenica, odnosno da i savetnik i savet samostalno postupaju po prigovorima pacijenata, što je u skladu sa odredbom člana 38. Zakona o pravima pacijenata.

Postupci koji referiraju na prava pacijenata se, dakle, vode pred savetnikom i savetom i ne podrazumevaju istovetnost činjeničnog stanja i dokaza, a ni ishod ova dva postupka nije istovetan. Savetnik štiti pojedinačno pravo pacijenta, a savet daje preporuke kojima unapređuje rad zdravstvene ustanove. Možemo zaključiti da savetnik za zaštitu prava pacijenata nije i ne bi trebalo da bude član saveta za zdravlje.

Funkcionalno, Savet za zdravlje ima potrebu za izvršiocem koji će obavljati tehničko-administrativne poslove, pripremu sednica, materijala za sednice, kreiranje zapisnika, odluka i mišljenja Saveta i slično. Kako se radi o kolektivnom telu Skupštine JLS, praksa je pokazala da ovu vrstu poslova najracionalnije i najefikasnije obavljaju zaposleni u jedinici lokalne samouprave. Najčešće su to izvršioci iz organizacione jedinice koja se bavi skupštinskim poslovima, pre svega stoga što je struktura poslova slična ili gotovo identična, ali i iz razloga što ova lica gotovo po pravilu jesu i članovi Saveta za zdravlje.

Formalno pravna situacija dovodi izvršioca koji bi istovremeno vršio poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i sekretara Saveta za javno zdravlje u poziciju da, s jedne strane, vrši poverene poslove zaštite prava pacijenata, a s druge strane da obavlja tehničko administrativne poslove za aktere javnog zdravlja čije, ponekad sukobljene interese, zastupa, odnosno čiji rad kontroliše. Takođe, sekretar Saveta formuliše i predloge odluka Saveta, a neke od njih direktno referiraju ili na pojedinačna akta Savetnika ili na njegove Izveštaje.

Iz svih napred navedenih razloga poslovi savetnika za zaštitu prava pacijenata su i funkcionalno i organizaciono nespojivi sa poslovima sekretara saveta za zdravlje JLS, jer bi se ovakvim spajanjem poslova značajno uticalo na dostupnost mehanizama za zaštitu prava pacijenata i nezavisnost postupaka pred savetnikom i savetom, što bi svakako išlo na štetu prava pacijenata.  

Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da usluge procene i planiranja pruža centar za socijalni rad u okviru javnih ovlašćenja.

Sve druge usluge socijalne zaštite pruža ovlašćena organizacija (licencirani pružalac usluge). Dozvolu za rad, licencu, kao javnu ispravu kojom se potvrđuje da ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite, izdaje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja i to prema Pravilniku o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 42/2013) i Pravilniku o bližim uslovi ma i standardima za usluge socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019).

Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 64, uzeo je u obzir mogućnosti da se usluge socijalne zaštite mogu obezbediti od strane ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno JLS, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Ipak, ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo izuzetno, i to u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga, ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev, drugim rečima ispunjava uslove iz Pravilnika, i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.

Mogućnost obezbeđivanja usluga od strane javnog sektora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke predviđena je i odredbama Zakona o javnim nabavkama, čl. 13, i to pod relativno strogim uslovima.

Pomenutim članom, propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na ugovore koje javni naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

• naručilac vrši kontrolu nad tim pravnim licem sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima (ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica, a takvu kontrolu može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši kontrolu);
• pravno lice nad kojim naručilac vrši kontrolu, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši s ciljem obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši kontrolu;
• u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Dodatne informacije mogu se pronaći i u Vodiču za javne nabavke u oblasti socijalne zaštite.pdf.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) u odeljku 2. Zasnivanje radnog odnosa predviđa uslove za zasnivanje radnog odnosa i u članu 24. propisuje da se radni odnos može zasnovati sa licem koje ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom o sistematizaciji se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Opština Šid je donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, opštinskom pravobranilaštvu i stručnim službama (“Sl. list Opštine Šid” broj 18/17).

Predmetnim pravilnikom je utvrđeno da Odeljenje za društvene delatnosti:

• vrši upravne i stručne poslove u neposrednom sprovođenju zakona i drugih propisa iz izvornog delokruga opštine, kao i poslove koji su povereni opštini u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture i javnog informisanja od lokalnog značaja, zdravstvene zaštite, u oblastima rekreacije i sporta, socijalne i dečije zaštite i boračko-invalidske zaštite;
• predlaže iznose potrebnih budžetskih sredstava za finansiranje javnih rashoda i obavlja poslove finansiranja javnih službi u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, javnog informisanja, rekreacije i sporta i dečije, boračko-invalidske i socijalne zaštite, u delu koji spada u nadležnost lokalne samouprave;
• vrši poslove vezane za društveno osetljive grupe, odnosno poslove vezane za inkluziju Roma;
• vrši poslove vezane za ostvarivanje prava lica sa smetnjama u razvoju, pruža pomoć organizacijama i udruženjima invalida i drugih socijalno-humanitarnih organizacija;
• učestvuje u poslovima zaštite kulturnih dobara na teritoriji opštine;
• učestvuje u izradi normativnih akata iz navedenih oblasti Odeljenja i vrši i druge stručne poslove za potrebe Skupštine opštine, predsednika Opštine i Opštinskog veća iz napred navedenih oblasti;
• obavlja i druge poslove utvrđene važećim propisima prema nalozima i uputstvima načelnika Opštinske uprave i predsednika opštine.

U odeljku 6.2.ODELjENjE ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI u tački 26. sistematizovano je radno mesto - Rukovodilac-savetnik za zaštitu prava pacijenata sa zvanjem Samostalni savetnik i brojem izvršilaca - službenika: 1.

Za predmetno radno mesto predviđen je sledeći opis poslova:

- organizuje posao Odeljenja;

- daje uputstva zaposlenima za obavljanje poslova;

- stara se o rasporedu poslova i blagovremenom izvršavanju istih;

- obavlja normativno-pravne poslove;

- izrađuje nacrte i predloge opštih akata, koje donosi Skupština Opštine, Opštinsko veće i Predsednik Opštine;

- daje mišljenja, u vezi s primenom propisa, a posebno u oblasti kulture, javnog informisanja obrazovanja i sporta;

- potpisuje sva akta koja, rešavajući u upravnom postupku donosi Odeljenje;

- učestvuje u planiranju sredstava u budžetu u delu koji se odnosi na društvene delatnosti;

- odgovoran je za blagovremeno, zakonito i kvalitetno obavljanje poslova i zadataka Odeljenja;

- obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima;

- pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata;

- vrši sve druge poslove po Zakonu o pravima pacijenata;

- druge poslove prema nalogu načelnika Opštinske uprave.

Uslovi za obavljanje poslova ovog radnog mesta su: Visoko obrazovanje stečeno u obrazovnom – naučnom polju pravnih nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije- master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine – diplomirani pravnik, 5 godine radnog iskustva sa propisanom stručnom spremom, poznavanje propisa iz oblasti zdravstva, poznavanje rada na računaru (MS Office paket i internet), položen državni stručni ispit.

S druge strane, Zakon o pravima pacijenata (“Sl. glasnik RS” br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) propisuje u odeljku IV Zaštita prava pacijenata (čl. 38. i čl. 39.) da zaštitu prava pacijenata obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Dalje se propisuju uslovi za obavljanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata, te opis poslova koji obuhvata “poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pružanje potrebnih informacija i saveta u vezi sa pravima pacijenata definisanim istim zakonom”. Dalje je propisano da savetnik pacijenata može obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave, te da odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata, u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji jedinice lokalne samouprave, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Član 40. Zakona o pravima pacijenata propisuje da Savetnik pacijenata ima službenu legitimaciju, kojom se identifikuje prilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugo pravno lice koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Obrazac i sadržinu službene legitimacije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da na vidnom mestu istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj telefona na koji se pacijent može obratiti radi zaštite svojih prava.

U cilju efikasnog rada savetnika pacijenata, zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika, omoguće uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana obavezni su da, na zahtev savetnika pacijenata, u postupku po prigovoru, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana, dostave savetniku pacijenata sve tražene informacije, podatke i mišljenja.

Dalje se u čl. 41. do 43. Zakon o pravima pacijenata bavi postupkom odlučivanja o prigovorima pacijenata u prvom i drugom stepenu, sastavom i obavezama Saveta za zdravlje i sl.

Na osnovu napred navedenih činjenica potpuno je jasno da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da donese odluku kojom odlučuje o organizaciji, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji JLS. Ova odluka prethodi Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi. Ovakvom odlukom JLS mora uvažiti i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“ br. 35/19 i 88/19). U konkretnoj situaciji se u jednom licu kumuliraju dve javne funkcije – rukovodioca odeljenja u JLS koje odeljenje ima znatan uticaj na normativnu aktivnost JLS iz oblasti zdravstva i ključni uticaj na finansiranje javnih službi u oblasti zdravstva, dok istovremeno zastupa prava pacijenata u zdravstvenom sistemu. Osim navedenog, poslovi ova dva radna mesta su suštinski potpuno različiti i zahtevaju različit nivo kompetencija, a vrlo verovatno i puno radno vreme radi obavljanja poslova rukovođenja i poslova savetovanja pacijenata pojedinačno.

Što se tiče zarade zaposlenog sa ovako definisanim poslovima radnog mesta (ukoliko zanemarimo prethodno pitanje nespojivosti poslova) pre svega se mora imati u vidu činjenica da zaposleni u JLS nije u situaciji da slobodnom voljom odlučuje o prihvatanju ugovornih uslova za obavljanje poslova sistematizovanog radnog mesta, jer je o ovom pitanju odlučeno rešenjem/odlukom ovlašćenog organa JLS. Stoga je način rešavanja pitanja primanja zaposlenog na napred opisanom radnom mestu, pitanje koje se rešava Odlukom jedinice lokalne samouprave donetom na osnovu čl. 39. Zakona o pravima pacijenata. Okvir za rešavanje ovog pitanja se mora tražiti u okvirima Zakona o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“ br. 113/17, 95/18 i 86/19) i Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 i 86/19), ako se ostane kod već donetog normativnog rešenja (uvođenje u zakonske okvire bi se izvršilo donošenjem odgovarajuće odluke JLS).

Imajući, s druge strane, u vidu činjenicu da je u pitanju sistematizovanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata uz poslove visoke složenosti (Rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti) u rangu Samostalnog savetnika, kao i činjenicu da je u pitanju poveravanje javnog ovlašćenja (savetnik za zaštitu prava pacijenata), što je u velikoj meri nespojivo, naknada za rad savetnika za zaštitu prava pacijenata se može ugovoriti kao posebna naknada, za šta je uslov - postojanje odluke JLS iz člana 39. Zakona o pravima pacijenata koja jeste obaveza jedinice lokalne samouprave. Izvor finansiranja bi mogla biti budžetska linija za javno zdravlje i ova opcija ne bi podrazumevala spajanje funkcija, već izdvajanje funkcije savetnika za zaštitu prava pacijenata van opisa radnog mesta bilo kog zaposlenog u Opštinskoj upravi.

Posebno skrećemo pažnju da nije zakonito odlučivanje o zaštiti prava pacijenata Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, već je potrebno o tome doneti napred opisanu posebnu odluku JLS.

Ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 29/98 - ispr. i 25/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 111/2009 - dr. zakon i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja nema pravo na naknadu troškova, već članovi porodice definisani u čl. 14. zakona imaju pravo na pomoć čija visina je utvrđena čl. 61. istog zakona.  

Međutim, ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i "Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 69/2012 - odluka US i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja članovi porodice definisani u čl. 14. zakona ima pravo na naknadu troškova sahranjivanja i pravo na pomoć, čija visina je utvrđena čl. 32. i čl. 33. istog zakona. 

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počinje da se primenjuje se od 01.01.2021. godine izjednačio je prava ratnih vojnih invalida i unificirao ih u svakom pogledu po pravilu šta je povoljnije za korisnika (svi korisnici podjednako ostvaruju prava i porodice imaju pravo na troškove sahranjivanja).