Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način inspektor treba da izvrši uvid u način držanja kućnih ljubimaca u dvorištu?
Za vršenje uviđaja u dvorištu, inspektor nije u obavezi da pribavlja nalog iz člana 22. ZIN, jer se ne radi o stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Prvo, treba poći od toga da su ZIN-om propisane obaveze za nadziranog subjekta, od kojih su za ovu situaciju relevantne odredbe člana 20. navedenog zakona, kako sledi:
Ukoliko nadzirani subjekt ne dozvoljava pristup dvorištu, inspektor može doneti zaključak (upravni akt o upravljanju postupkom), u skladu sa članom 146. ZUP-a, kojim će mu naložiti da omogući nesmetan inspekcijski nadzor tako što što će inspektoru/inspektorima omogućiti pristup lokaciji -dvorištu radi vršenja uviđaja u predmetu nadzora.
Nakon izvršnosti zaključka, na koji se u skladu sa članom 146. ZUP-a, ne može izjaviti žalba, inspektor može zatražiti pomoć (asistenciju) komunalne milicije ili policije u skladu sa članom 4. Zakonom o komunalnoj miliciji, odnosno čl. 53-55. Zakona o policiji, i uz zahtev dostaviti doneti zaključak za čije sprovođenje se traži asistencija. U tom slučaju bi jedna od ovih službi obezbedila sprovođenje zaključka.
Vidi: Model Zaključka.docx
Koji su osnovni elementi višegodišnjeg plana?
Elementi višegodišnjeg plana su dugročni prioriteti i ciljevi inspekcijskog nadzora, na osnovu kojih se daju smernice u pogledu organizacije, kadrova, materijalno tehničke opremljenosti, finansijskih sredstava i drugo.
Ko formira koordinacionu komisiju u JLS?
Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.
Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.
Da li shodna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru znači mogućnost neprimenjivanja ovog zakona u skladu sa okolnostima, kao u slučaju komunalne policije?
Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.
Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.
Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.
Predmet ozakonjenja je objekat koji prelazi na ulicu, koja je procedura ozakonjenja u tom slučaju? Da li može da prođe na saglasnost ili vlasnik mora da kupi deo parcele koja se vodi na opštinu?
U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - odluka US) član 5. stav 3. propsiano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekta izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno činjenici da predmetni objekat izlazi na javnu saobraćajnu površinu (verovatno zaštitini koridor saobraćajnice), smatramo da isti ne može da bude ozakonjen, niti je moguće otuđenje javne svojine bez promene položaja regulacione linije (što se realizuje izmenom odgovarajućeg planskog dokumenta) i izuzimanja konkretne površine pod objketom iz javnog zemljišta (ukoliko je navedeno moguće u skladu sa pravilima saobraćajne i urbanističke struke).
Predlog rešenja konkretne sutuacije je izmena planskog akta ili ukoliko je tehnički moguće, uklanjanje dela objekta koji izlazi na javnu površinu ulice.