Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOpština je vlasnik 100% udela privrednog društva koje obavlja komunalnu delatnost snabdevanja vodom za piće, kao i prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Osnivačkim aktom i odlukom o isključivom pravu - poveravanju određenih komunalnih poslova i drugih delatnosti koje su od opšteg interesa za opštinu regulisano je da privredno društvo vrši adaptaciju, sanaciju i rekonstrukciju javnog vodovoda, javne kanalizacije za otpadne vode i javne kanalizacije za atmosferske vode, kao i investiciono i tekuće održavanje navedenih javnih mreža. Da li se osnivački akt i pomenuta odluka mogu dopuniti u smislu da privredno društvo vrši i poslove izgradnje i rekonstrukcije javnog vodovoda, javne kanalizacije za otpadne vode i javne kanalizacije za atmosferske vode, te da privredno društvo može radove ustupiti drugom izvođaču u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama?
Komunalno preduzeće kome je aktom o osnivanju povereno obavljanje komunalnih delatnosti snabdevanja vodom za piće i prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda iz člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima je nosilac prava na osnovu koga jedini, na teritoriji lokalne samouprave može da obavlja ove dve komunalne delatnosti (vršilac komunalne delatnosti).
Rekonstrukcija ili rehabilitacija mreže, u konkretnom slučaju je već regulisana aktima kojima je uređeno isključivo pravo, tako da na nabavku te vrste radova, ako se naručuju od lokalnog komunalnog preduzeća, ni sada sa postojećim aktima ne postiji obaveza da se primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama. Ako postoji potreba da se od komunalnog preduzeća naručuje i izgradnja koja nije navedena ni posebno apostrofirana u aktima, onda je potrebno da se u tom smislu izmeni Odluka o isključivom pravu ukoliko za to ima uslova, na način da njom, pored adaptacije, sanacije, rekonstrukcije, investicionog i tekućeg održavanja, bude obuhvaćena i izgradnja novih trasa vodovodnih ili kanalizacionih cevi, obzirom da se to finansira iz budžeta JLS.
Ako se dopunjuje Odluka o isključivom pravu preporuka je da se njome obuhvate i radovi na izgradnji cevovoda, nije potrebno da se paralelno i zbog toga menja ili dopunjuje Osnivački akt komunalnog preduzeća. Osnivački akt u ovom slučaju dokazuje samo da je njime komunalnom preduzeću povereno obavljanje pomenute dve komunalne delatnosti.
Sa druge strane, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama isključivo pravo predstavlja pravo na osnovu kojeg subjekt jedini može da obavlja određenu delatnost na određenom geografskom području i koje je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta. Naime, ukoliko se dodeli isključivo pravo za izvođenje određenih radova, proizilazi da samo taj privredni subjekt može da izvodi radove koji su predmet isključivog pravo te da ih ne može dalje prenositi na druge privredne subjekte.
Dakle, ukoliko je potrebno ovakvo isključivo pravo dodeliti, a imajući u vidu odredbu Zakona o javnim nabavkama koja uređuje pojam isključivog prava, mišljenja smo da je potrebno zatražiti i mišljenje Kancelarije za javne nabavke kao tela koje vrši nadzor nad primenom ovog zakona, u pogledu mogućnosti da javno komunalno preduzeće ustupi deo radova ili poveravanje nekih usluga od strane lokalnog komunalnog preduzeća drugom izvođaču.
Sprovedena je eksproprijacija za postavljanje gasovoda, gde postoji po 15 suvlasnika i Republika Srbija (zemljište koje je vraćeno u postupku restitucije), pa se dešava da sama cev prođe samo kroz deo zemljišta koje zahvata recimo 5 suvlasnika, ali na papiru, i ostalih 10 imaju pravo na naknadu. Da li pravo na naknadu imaju svi suvlasnici?
Da, svi suvlasnici koji su upisani u list nepokretnosti imaju pravo na naknadu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ako je predmet eksproprijacija parcela u suvlasništvu više fizičkih ili pravnih lica.
Površina trotoara, platoa i parkinga nije upisana u list nepokretnosti, ni interne saobraćajnice. Sad se traži da budu upisani jer nisu u GD, ni tehničkoj dokumentaciji. Taj postupak u katastru traje. Da li se navedeni objekti najpre moraju upisati u list nepokretosti da bi se uračunali u zemljište pod objektom?
Ukoliko nisu deo tehničke dokumentacije moraju se upisati u list nepokretnosti da bi se prilikom utvrđivanja naknade i primene formule iz čl. 8. Zakona o konverziji uračunalo zemljište pod tim objektima. U suprotnom ova površina se neće uračunati pa u odnosu na nju neće biti umanjenja za površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Da li u predlogu mora biti preciziran i objekat ako postoji na parceli ili je dovoljno parcela budući da na izvodu iz lista nepokretnosti se jasno vidi da postoji objekat?
Predlog za eksproprijaciju mora da bude u saglasnosti sa listom nepokretnosti, što znači da treba da se navede i objekat koji se nalazi na toj parceli.
Kakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.