Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta se podrazumeva pod programom od javnog interesa?
Zakon o udruženjima definiše program od javnog interesa kroz širok spektar oblasti (socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borna protiv korupcije, kao i humanitarni programi). Zakon istovremeno ukazuje na fleksibilan pristup i daje mogućnosti da i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe budu prepoznati kao programi od javnog interesa.
Inače, pojam javnog interesa definisan je brojnim zakonima.
Kojim zakonom je određen pravni status udruženja?
Pravni status udruženja prvenstveno je određen članom 36. Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakon i 44/2018 – dr. Zakon), koji, pored ostalog, reguliše način sticanja imovine udruženja i propisuje da udruženje može da stiče imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu i naturi), od finansijskih subvencija, ostavina, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na druge načine dozvoljene zakonom. Odredbe Zakona o udruženjima shodno se primenjuju i na dodelu sredstava udruženjima iz budžeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave, odnosno jedinica lokalne samouprave, što je bliže regulisano njihovim propisima.
Ako se proizvodnja toplotne energije da privatnom partneru, koja je alternativa u slučaju da privatni parner ne ispunjava svoje obaveze?
Distribucija toplotne energije je vezana za korišćenje toplovodne mreže kao dela komunalne infrastrukture, tako da samim tim nosi veće rizike od poslova koji se obavljaju bez tako čvrste veze sa infrastrukturom. I u slučaju da se proizvodnja toplotne energije poveri privatnom partner, takođe postoje određeni rizici, ali su oni nešto manji. Ako privatni partner ne ispunjava svoj obaveze, alternativa je da JLS preuzme upravljanje kotlarnicom, a tu opciju bi trebalo predvideti i javnim ugovorom.
Javni prevoz putnika u malim opštinama je zatečeno stanje koje su nekada obavljala društvena preduzeća, a sada AD, kako to uvesti u red, zbog konkurencije?
U Srbiji je samo u nekoliko najvećih gradova formirano zasebno javno komunalno preduzeće zaduženo za gradski i prigradski saobraćaj.
Poželjno je da se na nivou opštine uredi ova oblast javnog života (komunalnu delatnost) u skladu sa realnim potrebama većine građana, tako da prvo treba napraviti što je moguće precizniju sliku o tome na kojim pravcima uopšte treba da se uspostavi linijski prevoz putnika, gde treba postaviti stajališta, koji kapacitet autobusa i intervali polazaka bi zadovoljili potrebu. U ovom delu svakako bi moglo da se konsultuju stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta ili neke druge slične institucije, ali i kolege iz uprava za javni gradski prevoz iz većih gradova.
Kada se dobije jasna slika o potrebama i potrebnim prevoznim kapacitetima, naredni korak je da se definišu uslovi i kriterijumi i da se pokrenene procedura nadmetanja, posle koje bi sa odabranim ponuđačem bio sklopljen odgovarajući (javni) ugovor o poveravanju ove delatnosti. Moguće je da se radi i parcijalno poveravanje (npr. jednom prevozniku se poverava jedna, a drugom druga linija), a tada bi se ugovori sklapali sa više ponuđača.
Ukoliko se poveravanje delatnosti radi na kraći period (npr. na godinu ili dve), onda se procedura sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, a ukoliko je opredeljenje za duži aranžman (npr. 5 ili više godina), onda procedura nadmetanja treba da se sprovede po Zakonu o javno privatnom partnerstvu.
U uslovima ugovora, mogu se predvideti i povlastice koje bi se odnosile na određene grupe korisnika (đaci, penzioneri i sl).
Imajući u vidu da se instrukcije za izradu Programa poslovanja za narednu godinu, od strane osnivača, vezuju za postojeću regulativu, pa tako nastaje problem ukoliko neki propis počinje da se primenjuje (ili važi) od januara. Kako to prevazići, a da ne mora da se čeka rebalans Programa poslovanja, koji je najčešće tek u junu?
Rok za donošenje godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća je 1. decembar, a osetno pre tog roka Vlada Republike Srbije donosi Smernice za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća.
Smernice Vlade Republike Srbije donete u oktobru 2020. godine, a koje su se odnosile na godišnje programe za 2021. godinu, ostavile su mogućnost lokalnim samoupravama da, ako za tim imaju potrebu, propišu dodatne smernice. Te dodatne smernice, pod uslovom da ih je doneo nadležni organ JLS, su za javna preduzeća su takođe obavezujuće.
Dakle, javna preduzeća su prilikom izrade godišnjeg programa poslovanja bila u obavezi da sve elemente poslovanja planiraju u skladu sa smernicama Vlade, ali i u skladu sa dodatnim smernicama JLS. Naravno, pod uslovom da su te dodatne smernice zaista i donete.
Kada se radi o masi zarada i drugih primanja, u smernicama koje je donela Vlada, nema nikakvih kvantifikacija, već se javna preduzeća usmeravaju samo na to da masu zarada treba da planiraju u skladu sa važećim propisima.
Što se tiče važećih propisa, u momentu izrade godišnjeg programa za 2021. godinu, mnogo toga je bilo poznato, tako da je teško moglo da se desi da se već januaru 2021. godine promeni regulativa u nekom delu koji nije bilo moguće predvideti, a koji je od uticaja na masu i troškove zaposlenih. Naime, još u oktobru 2020. godine bilo je poznato:
Kada su u pitanju zarade zaposlenih u javnim preduzećima, nije se očekivalo donošenje nekog drugog propisa kojom bi se zarade konkretnije regulisale ili ograničavale. To znači da politika zarada zaposlenih u javnim preduzećima u 2021. godini treba i može da se vodi tako da zavisi isključivo od mogućnosti i potreba preduzeća i od odluka njihovih osnivača.
Ovo su bile ujedno i glavne pretpostavke na osnovu kojih je, obzirom da je već u momentu izrade godišnjih programa bilo jasno da će se one sa velikom verovatnoćom zaista i ostvariti, trebalo da planirate zarade i masu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih u javnim preduzećima iz vaše nadležnosti. Tu treba imati u vidu, da planiranje veće mase zarada ne znači da to što je planirano mora i da se realizuje. To je samo plan, koji se može realizovati uz manja ili veća odstupanja.
Ako iz bilo kog razloga ove pretpostavke nisu uzete u obzir prilikom izrade godišnjih programa, to znači da je smanjen bilo kakav manevarski prostor. Ako se sada zbog toga dešava da se probija planirana masa tako da to pravi neravnotežu i u ZIP obrascu, rebalans je jedina opcija koja stoji na raspolaganju.