Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postoji osnov da jedinica lokalne samouprave operatoru (delatnost: kablovske telekomunikacije) naplaćuje lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru, kada je firma istaknuta na baznoj stanici odnosno na poslovnom prostoru po baznoj stanici? Naime u Mišljenju Ministarstva finansija br. 434-06-00046/2011-06,od 16.11.2011. godine je data interpretacija shodno tada važećim odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave (ZoFLS). Imajući u vidu da je ovo mišljenje iz 2011. godine, a posebno imajući u vidu odredbe važećeg ZoFLS čl. 16. i druge, postoji nedoumica u pogledu toga da li JLS može da utvrđuje predmetnu lokalnu komunalnu taksu.
U skladu sa članom 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02...144/20) mišljenja Ministarstva finansija o primeni konkretnih propisa, u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa, obavezujuća su za postupanje lokalne poreske administracije kao organa jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje lokalnu komunalnu taksu primenom tog zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija broj 434-06-00046/2011-06 od 16.11.2011. godine, poziva se na odredbe člana 15. i 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("sl. glasnik RS", BR. 62/06 i 47/11), kao i odredbe člana 4. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/10).
Članom 15. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/06...126/20 - uskl. din. iznosi), koji se sada primenjuje propisano je da se lokalna komunalna taksa može uvoditi, između ostalog, za isticanje firme na poslovnom prostoru, dok je odredba ovog člana koja se odnosi na isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora brisana.
Članom 16. istog zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Navedene odredbe su iste kao i u zakonu koji se primenjivao 2011. godine, kada je izdato Mišljenje Ministarstva finansija.
Odredbe člana 4. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/10, ..., 95/18-dr. zakon), koji se sada primenjuje ne razlikuju se od odredbi člana 4. tog zakona koje su navedene u Mišljenju Ministarstva finansija iz 2011. godine.
Uzimajući u obzir da je predmetno mišljenje Ministarstva finansija dato pozivajući se na odredbe zakona koje se do danas nisu promenile, po našem mišljenju ne možemo reći da se predmetno mišljenje ne može i dalje koristiti. Pri tom napominjemo da nemamo saznanja da li je nakon toga izdato drugačije mišljenje na ovu temu, što nije isključeno, uzimajući u obzir da pojam "poslovni prostor" koji se koristi u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave nigde nije precizno definisan niti se može iz bilo kog propisa tačno znati šta jeste a šta nije poslovni prostor.
Takođe, sud prilikom odlučivanja ne uzima u obzir mišljenja Ministarstva finansija kao obavezujuća.
Za konačan stav i potvrđivanje predmetnog mišljenja preporučujemo obraćanje Ministarstvu finansija, koje je jedino nadležno za to.
Savetnik pacijenata u postupku po podnetom prigovoru pribavlja izjave direktora zdravstvenih ustanova. Kako se radi o veoma osetljivim pitanjima, neophodno je da njihove izjave sadrže delovodi broj, budu potpisane (ili da sadrže faksimil, pošto su direktori zdravstvenih ustanova uglavnom lekari) i sadrže obavezno pečat zdravstvene ustanove. Da li se u tom smislu nešto menja kroz E-upravu?
Prilikom obavljanja poslova organa iz sopstvenog delokruga elektronskim putem, odnosno prilikom elektronskog upravnog postupanja, postupak se sprovodi na identičan način upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, ukoliko posebnim propisom nije drugačije određeno. U tom smislu, obezbeđeni su preduslovi za upotrebu elektronskog potpisa i pečata, kako bi se obezbedio integritet podataka i potvrdio identitet potpisnika, odnosno pečatioca, tj. obezbedila potvrda autentičnosti akta organa u elektronskom obliku.
Kome i kako se obratiti za "dovođenje kabla" jedinstvene računarske mreže do naših opština?
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u obavezi da obezbedi pristup Jedinstvenoj informacionoj komunikacionoj mreži elektronske uprave, te se slobodno može pisati na office@ite.gov.rs a može se obratiti i direktno kolegama iz sektora koji se bave infrastrukturom na adresu elektronske uprave infrastruktura@ite.gov.rs
Zaposleni u ustanovi kulture je stekao pravo za isplatu jubilarne nagrade u 2020. godini za 20 godina rada kod poslodavca, međutim, iznenada je preminuo u 2021. godini. Jubilarna nagrada nije isplaćena, jer opština kasni sa uplatama, iako su u obavezi po zakonu da isplate 30 dana od nastanka obaveze. Da li najbliži srodnici imaju pravo da umesto preminulog preuzmu jubilarnu nagradu?
U skladu sa članom 30. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 106/2018 i 144/2020), zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtačka 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.
Članom 186. Zakon o radu predviđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Dakle, obaveza poslodavca da isplati jubilarnu nagradu je dospela i u skladu sa odredbama člana 186. Zakona o radu poslodavac će je isplatiti bivšem zaposlenom na isti način kao i sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.
Da li se lice angažovano po osnovu Ugovora o dopunskom radu uračunava u broj od 7 lica (čl. 27k stav 6. Zakona o budžetskom sistemu, a u vezi stava 4. ovog člana)? Ugovor o dopunskom radu je saglasno čl. 202. Zakona o radu zaključen sa licem koje je već u radnom odnosu u drugom pravnom licu, a radi obavnja dopunskog rada na poslovima informisanja i i PR-a u kabinetu predsednika opštine.
Članom 202. Zakona o radu je propisano da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. S obzirom da je reč o licima koja već rade sa punim radnim vremenom, a angažuju se do najviše jedne trećine punog radnog vremena ne bi ih trebalo uračunavati u navedeni broj.