Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li naručilac može da, putem postupka javne nabavke poštujući važeći Zakon o javnim nabavkama, nabaviti uslugu besplatnog prevoza učenika i povlašćenih kategorija stanovništva (penzioneri, učenici srednjih škola i sl.)?
Najpre ukazujemo da se dobra, usluge i radovi po pravilu nabavljaju od strane naručilaca (pa i jedinica lokalne samouprave) u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon).
Ipak, u vezi sa ovim pitanjem koje se odnosi na usluge prevoza treba imati u vidu da je članom 2. stav 3. tačka 5) Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) propisano da gradski i prigradski prevoz putnika spada u komunalne delatnosti, te da je članom 9. stav 7. ovog zakona propisano da se na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Zakonom o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016) propisane su obaveze koje javno telo mora da izvrši pre samog postupka dodele javnog ugovora (izrada predloga projekta javnog privatnog partnerstva i dr.), pri čemu se postupak za dodelu ugovora sprovodi najčešće u skladu sa odredbama Zakona, a u propisanim slučajevima i u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama.
U tom smislu, potrebno je utvrditi da li se usluge iz pitanja smatraju uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika.
Naime, ukoliko se ove usluge ne smatraju uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika, odnosno nisu komunalna delatnost, naručilac bi bio u obavezi da postupi u skladu sa odredbama Zakona, bez obaveze postupanja u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama. Navedeno bi se moglo po pravilu utvrditi za usluge prevoza učenika osnovnih i srednjih škola, koje spadaju u usluge posebnog linijskog prevoza putnika u smislu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020).
S druge strane, pretpostavka je da se u slučaju usluga prevoza povlašćenih kategorija stanovništva (penzioneri i dr.) radi o sastavnom delu linijskog prevoza putnika u tzv. redovnom saobraćaju, odnosno o uslugama gradskog i prigradskog prevoza putnika koje su jedna od komunalnih delatnosti u smislu Zakona o komunalnim delatnostima.
Ukoliko je ova pretpostavka tačna, prilikom organizovanja gradskog i prigradskog prevoza putnika, naručilac bi bio u obavezi da postupa u skladu sa odredbama Zakona, ali i Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama.
Da li pokretanje postupka i zaključenje ugovora može (u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama) da se sprovede bez prenosa sredstava od strane Ministarstva, samo na osnovu rešenja o dodeli sredstava, a da se sredstva prenesu po zaključenom ugovoru sa dostavljanjem dokumentacije iz postupka javne nabavke?
Član 88. Zakona o javnim nabavkama reguliše donošenje plana javnih nabavki, pa je tako propisano da je naručilac dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:
1) predmet javne nabavke i CPV oznaku;
2) procenjenu vrednost javne nabavke;
3) vrstu postupka javne nabavke;
4) okvirno vreme pokretanja postupka.
Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.
Članom 91. ZJN regulisano je pokretanje postupka javne nabavke, pa je propisano da naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku, odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.
Tom odredbom je predviđeno da se postupak javne nabavke smatra pokrenutim slanjem na objavljivanje javnog poziva i drugih oglasa koji se koriste kao javni poziv, osim u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva kada se postupak smatra pokrenutim danom slanja poziva za podnošenje ponuda.
Postupak javne nabavke može biti pokrenut samo na osnovu Plana javnih nabavki, dakle bez raspoloživih sredstava u tom momentu. Treba voditi računa o Zakonu o budžetskom sistemu i odredbi čl. 54. kojom se reguliše preuzimanje obaveza.
Preporučujemo da se sa resornim ministarstvom proveri da li je moguće da se transfer sredstava izvrši pre zaključenog ugovora, npr. sa konačnošću odluke o dodeli ugovora, kako bi postojao osnov da se preuzme obaveza ugovorom o javnoj nabavci po osnovu Zakona o budžetskom sistemu.
Da li IRK ima pravo da Parking servisu predloži/naloži besplatno korišćenje parking mesta za decu, koja imaju mišljenje IRK?
Obezbeđivanje besplatnog parkinga nije navedeno kao posebna mera podrške, a svaka inicijativa za uvođenje dodatne podrške kojom se povećava uključivanje je dobrodošla. Ukoliko postoji spremnost svih zainteresovanih strana da se donese odluka o besplatnom parkiranju, treba biti oprezan u definisanju kriterijuma na osnovu kojih bi za neko dete IRK preporučila ovu meru, kao i pod kojim uslovima bi se ostvarivalo ovo pravo. Smatramo da ne treba raditi po automatizmu - da svako dete koje se obrazuje po IOP-u može da dobije ovu povlasticu, već npr. deca koja imaju teškoće u kretanju i sl.
Pošto se u okviru druge grupe mera prema Pravilniku o dodatnoj podršci detetu, učeniku i odraslom nalazi i mera: (10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja, moguće rešenje je da se nadoknadom troškova prevoza nadoknade i troškovi parkiranja.
Da li je u JLS dozvoljeno da se lice koje je bilo zaposleno na određeno vreme na 6 meseci zbog povećanog obima posla na jednoj poziciji-radnom mestu, po isteku 6 meseci-ugovora, ponovo angažuje na određeno, ali na drugoj poziciji-radnom mestu u okviru uprave?
Shodno članu 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) i zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.
Zakonske odredbe ne sadrže prepreku da se sa istim licem ponovo zasnuje radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, a na drugom radnom mestu.
Ujedno treba dodati da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Odlukom o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa predviđeno je da član komisije za sprovođenje javnog poziva za finansiranje programa OCD, pored predstavnika lokalne samouprave bude i član stručne javnosti, koji ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine rada u struci. Za člana stručne komisije imenovana je osoba čije je zanimanje dipl. ekonomista ali se duži niz godina bavi novinarstvom i voditeljskim poslom, za koji rad je i nagrađivan od strane grada i studentske organizacije. Došlo je do dva oprečna stava: jedan da osoba ne ispunjava uslov da bude stručni član komisije jer nema tri godine iskustva u struci i drugi da imenovani ispunjava uslov s obzirom da se bavi novinarstvom, što je oblast kojom se mogu baviti osobe koje su različitog formalnog obrazovanja – zanimanja. Kako postupiti i koji stav zauzeti u ovom konkretnom slučaju?
Model Odluke o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava koju je izradila SKGO u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa organizacijama civilnog društva predstavlja neophodnu razradu odredbi Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( mart, 2018). Istovremeno, Model odluke pretpostavlja najviše standarde postupanja koji se, shodno kontekstu delovanja svake JLS prilagođavaju kako na nivou Odluke, tako i u konkretnim uslovima raspisivanja konkursa, donošenje odluke o (su)finansiranju, praćenju i slično.
Konkretno, Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( u deljem tekstu Uredba) predviđa da u komisiju za izbor programa od javnog interesa mogu biti imenovana i lica predstavnici stručne javnosti, dok se bliža merila, kriterijumi i postupak odabira stručnjaka propisuje aktom nadležnog organa prilikom utvrđivanja konkursnih uslova (čl. 10).
Modelom odluke najpre se predviđa (čl. 9) da se poziv odgovarajućim udruženjima , odnosno stručnjacima zainteresovanim za učešće u konkursnoj komisiji objavljuje istovremeno kad i konkurs. Dalje, Modelom odluke predviđa se da se konkursom upućuje poziv organizacijama i stručnjacima da dostave predloge za članove komisije, odnosno da se samostalno kandiduju za članove komisije sa biografijom (čl. 11). Napominjemo da je i Modelom Odluke predviđeno da se komisija imenuje rešenjem za svaki konkurs posebno (čl. 11). Modelom Odluke je predviđeno da se predlozi podnose najkasnije 15 dana od objavljivanja konkursa, a da pravo na podnošenje predloga imaju organizacije koje su registrovane najmanje tri godine pre objavljivanja konkursa, čija je oblast delovanja u vezi sa konkursom i koja nisu učesnici u konkursu. O uslovima za pojedinačne stručnjake Model odluke nije precizirao uslove ostavljajući samim JLS da se opredele za standarde koji su u konkretnoj situaciji opravdani i odgovarajući. Ipak, u istom članu Modelom je predviđeno da uslovi za izbor predstavnika stručne javnosti treba da budu objavljeni u samom konkursu i da se na osnovu pristiglih predloga oni biraju odlukom predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Model odluke takođe ostavlja mogućnost da predsednik opštine, odnosno gradonačelnik bira lice iz redova istaknutih stručnjaka koji su aktivni na teritoriji JLS ukoliko u određenom roku ne pristignu prijave kandidata, odnosno predlozi udruženja. U ovom drugom slučaju, Model odluke predviđa da izbor za člana komisije treba da bude propraćen saglasnošću stručnjaka.
U prilozima koji su dati u Vodiču za transparentno finansiranje organizacija civilnog društva.PDF nalazi se i Model javnog konkursa za sufinansiranje – finansiranje udruženja koji sadrži i deo koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti (Prilog 6 strana 91-92). U delu koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti, predloženi su sledeći standardi: visoko obrazovanje, dokaz o posedovanju stručnih rezultata i da imaju određen broj godina radnog iskustva u struci (polje je ostavljeno prazno).
Pojam „radnog iskustva“ prema stavu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 212/2015 iz 2015. godine https://vk.sud.rs/sr-lat/rev2-2122015-radno-iskustvo može imati šire i uže značenje, a u konkretnoj situaciji bi se vezivalo za rad na poslovima iz domena struke odnosno stručne spreme. Iako se odluka Vrhovnog kasacionog suda odnosi na zasnivanje radnog odnosa u JLS i ima drugačiji pravni osnov, smatramo da ukazuje na ključne elemente „radnog iskustva u struci“. Prema ovom tumačenju radi se o poslu koji je lice obavljalo nakon sticanje određenog stručnog zvanja, a koji je u skladu sa poslovima iz domena stručne spreme. Ukoliko je u javnom konkursu bio naveden uslov da predstavnik stručne javnosti mora imati najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, mišljenja smo da kandidati koji su zasnovali radni odnos za poslove za koje im je potrebno visoko obrazovanje, a koje su obavljali minimum 3 godine mogu biti članovi konkursne komisije. Imajući u vidu da se radi o licu koje obavlja poslove iz novinarske profesije koje mogu obavljati lica različitog obrazovanja, smatramo da bi uslov bio zadovoljen ukoliko je radni odnos zasnovan pre 3 godine.
Takođe, o pojmu „radno iskustvo u struci“ govori i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon), koji u članu 68a kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Iako se odredbe ovog zakona ne primenjuju u konkretnoj situaciji, citirane odredbe mogu poslužiti kao analogija.
Na kraju napominjemo da su i u prilogu koji se odnosi na model javnog konkursa predloženi najviši standardi koji se u svakoj pojedinačnog situaciji objavljivanja konkursa prilagođavaju oblasti za koju se konkurs raspisuje, potrebama i kapacitetima lokalnih samouprava da angažuju predstavnike stručne javnosti.