Romska zajednica je jedna od najugroženijih zajednica u našoj zemlji, ispred nas je dug put da se našim sugrađanima unapredi socio-ekonomski status, i zato je mesto, uloga i kapacitet lokalne samouprave za puno sprovođenje politike inkluzije Roma i Romkinja visoko na listi prioriteta naše organizacije, izjavio je Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) na završnoj konferenciji Programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koja je održana 3. marta 2022. godine, u Beogradu. Program koji je finansirala Evropska unija u okviru IPA 2016, trajao je od decembra 2017. do marta 2022. godine, ukupne vrednosti četiri miliona evra.
Govoreći o rezultatima Programa generalni sekretar SKGO je istakao da su u okviru tri komponente postignuti značajni rezultati, formirano je 10 novih mobilnih timova za inkluziju Roma i Romkinja, podržano je sprovođenje 10 operativnih planova za mobilne timove, a 30 mobilnih timova je opremljeno vozilima i računarima. Tarbuk je izjavio da je uspostavljen i pilotiran rad 10 lokalnih međusektorskih koordinacionih tela koji su se bavili kreiranjem lokalnih politika i saradnjom lokalnih institucija koje trebaju biti uključene u politiku socijalne inkluzije Roma, izrađeno je 20 lokalnih akcionih planova za inkluziju Roma i Romkinja, a više od 900 ljudi je obučeno za rad na polju socijalne inkluzije.
„U okviru grant šeme podržano je 36 lokalnih projekata ukupne vrednosti 1.9 miliona evra sa fokusom na zapošljavanje, borbu protiv diskriminacije i promociju ravnopravnosti. Pripremljeno je 11 urbanističkih planova i podržana izrada projektno-tehničke dokumentacije za 12 projekata izgradnje komunalne infrastrukture, a po prvi put pružena je i podrška ozakonjenju kuća u podstandardnim romskim naseljima“, istakao je generalni sekretar SKGO.
„Najvažniji rezultat je što su rezultati programa doprineli unapređenju socio-ekonomskog položaja Roma i Romkinja, kao i izgradnji kapaciteta i znanja lokalne samouprave da daju svoj doprinos ovom procesu. Želimo da pomognemo da lokalne vlasti potpuno preuzmu odgovornost za one delove strateških mera za inkluziju Roma i Romkinja za čije su sprovođenje zadužene i da podržimo sprovođenje održivog lokalnog okvira za potpuno sprovođenje politike inkluzije Roma i Romkinja“, rekao je Tarbuk.
„Za potpuno sprovođenje politika, potrebna je koordinacija mnogo partnera, Vlade, resornih ministarstava, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, pokrajinske i lokalne samouprave, nevladinog sektora i romskih udruženja, naša organizacija će u ovom sveobuhvatnom procesu nastaviti da bude partner na kog ćete moći da računate“, zaključio je Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO.
Leoneta Pajer, šefica sektora I iz Delegacije Evropske unije u Srbiji istakla je da EU veruje u jednake šanse za sve građane, kao i da je to nešto čemu bi trebalo da teži svako demokratsko društvo.
"Verujemo da nikada nećemo prestati da se borimo za jednake šanse za sve građane Evrope i van nje, bez ikakve diskriminacije", kazala je Pajer.
Naglasila je da život funkcioniše na lokalu i da je zbog toga bitno što je tim projektom obuhvaćena upravo ta oblast, kao i da je to jedan od razloga što ga je Evropska unija podržala.
Mirjana Ćojbašić, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kazala je da su SKGO zajedno sa Ministarstvom i ostalim partnerima tokom prethodne četiri godine doprinelo jačanju lokalnih medjuinstitucionalnih mehanizama.
"Naizgled, cifre o kojima govorimo nisu velike, ali da bi ostvarili neke rezultate, moramo krenuti malim koracima otvarati puteve, stvarati mehanizme, stvarati modele, na osnovu kojih će i ostale lokalne samouprave istim tim putem krenuti i pomoći upravo najosetljivijoj populaciji, u najčešćoj situaciji socijalno ugroženim licima", istakla je Ćojbašić.
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ninoslav Jovanović istakao je da je fokus projekta bio na zapošljavanju, stanovanju i anti-diskriminaciji.
Dodao je da je to ministarstvo nekoliko nedelja ranije usvojilo Strategiju o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja, kao i da je osnovalo Odsek za unapređenje položaja Roma i da bi taj odsek trebalo uskoro da počne da radi u punom kapacitetu.
Naglasio je i da se radi na zapošljavanju visoko obrazovanih Roma i Romkinja, kao i da je u prvom javnom pozivu u planu zapošljavanje njih 30 koji će posao dobiti na osnovu svojih stručnih kvalifikacija i znanja.
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji Dalibor Nakić istakao je da su rezultati projekta vidljivi, merljivi i da je njime pogođena suština i pravi smer u kome treba da ide proces unapređenja položaja Roma.
"Mi smo uvek govorili da je ključ za uspešnu integraciju Roma zapravo na lokalu. Od lokala sve počinje i na lokalu se sve završava. Neće onaj ko ima problema sa kanalizacijom da se obrati Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nego će ići u svoju lokalnu samoupravu", istakao je on.
Nakić je naglasio da je jako dobro što je fokus projekta stavljen na zapošljavanje Roma i Romkinja, a da su tokom njegovog sprovođenja obišli 85 gradova i opština u Srbiji i da su sa mnogima potpisali sporazume.
Objasnio je da je u procesu inkluzije Roma neophodna snažnija podrška javnog mnjenja, i da na tome moraju da rade svi zajedno.
"Jako se razočaram kada na društvenim mrežama ili u medijima čujemo neke loše komentare koji se tiču inkluzije Roma, kao 'Ti Romi imaju više prava u Srbiji, nego mi Srbi'. Pa nije baš takva situacija", kazao je Nakić.
Apelovao je na predstavnike lokalnih samouprava da u izjavama za medije i u obraćanjima javnosti potenciraju na tome da je inkluzija Roma dvosmeran proces.
"Od ovog procesa nema korist samo romska zajednica, od ovog procesa ima korist društvo u celini. Mnogo je bolje da Romi budu poreski obveznici, nego da budu primaoci socijalnih davanja", istakao je Nakić.
Natalija Matunović Milošević, menadžerka programa izjavila je da je Program bio veoma kompleksan i da se sastojao iz tri komponente.
Prva komponenta odnosila se na jačanje institucionalnih, institucionalnih i strateških mehanizama za inkluziju Roma na lokalnom nivou, uključujući i podizanje kapaciteta na lokalu. Druga komponenta bila je grant šema u okviru koje je realizovano 36 projekata sa održivim rezultatima, sa fokusom na zapošljavanju i antidiskriminaciji. Tema komponente 3 bilo je stanovanje, odnosno podrška izradi urbanističkih planova, podrška za projekte izrade tehničke dokumentacije za komunalnu infrastrukturu, kao podrška ozakonjenju objekata u podstandardnim romskim naseljima“, izjavila je Matunović Milošević.
Dušan Jovanović, koordinator Komponente 1 Programa predstavio je postignute rezultate i istakao da je tokom realizacije programa organizovan veliki broj obuka i radionica, kao i šest sastanaka Mreže za romska pitanja.
Vladimir Zafirović, koordinator Komponente 2 je istakao da je opšti cilj grant šeme bilo jačanje položaja romske populacije u lokalnim zajednicama kroz implementaciju prioritetnih nacionlanih i lokalnih strateških mera. Ukupna vrednost realizovanih projekata bila je 1.989.278,32 evra, a tokom realizacije 768 pripadnika romske populacije je ohrabreno da pristupe tržištu rada, 1027 Roma je informisano o mogućnostima zapošljavanja, dok je zaposleno 103 osobe od kojih su 42 žene. Veliki je bio odziv na događajima koji su za cilj imali promovisanje ravnopravnosti i antidiskriminacije romske populacije, a 652 Romkinje su učestvovale na projektnim radionicama, obukama i događajima.
Igor Miščević, koordinator Komponente 3 je istakao da su glavne aktivnosti na ovoj komponenti podržale izradu urbanističkih planova, pravnu pomoć za ozakonjenje stambenih objekata i izradu tehničke dokumentacije za komunalnu infrastrukturu. Podršku u izradi urbanističkih planova dobilo je 11 lokalnih samouprava, pravnu podršku u procesu ozakonjenja dobilo je 10 gradova i opština, dok je podršku za izradu tehničke dokumentacije za komunalnu infrastrukturu dobilo 12 lokalnih samouprava.