Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).
Predškolska uprava podnela je zahtev nadležnoj IRK gde se predlaže postupak procene da dete uzrasta od 3,5 godine nastavi vaspitno-obrazovni rad u skraćenom vremenskom periodu po individualizovanom načinu rada. Da li je postupak procene u nadležnosti IRK za podneti zahtev?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Nije opravdano da interresorna komisija limitira vremenski period tj. skraćuje vreme boravka deteta u ustanovi. Uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti duži boravak deteta u predškolskoj ustanovi.
Nakon opservacije funkcionisanja deteta u prirodnom okruženju (u vrtiću i u porodici) i uvida u dokumentaciju (medicinsku a i dokumentaciju koju vam je dostavila predškolska ustanova) mogu se preporučiti mere koju mogu biti u najboljem interesu deteta, a uz poštovanje prava na razumno prilagođavanje individualnim potrebama deteta kako bi im se omogućilo obrazovanje na ravnopravnoj osnovi sa vršnjacima. Neke od mera mogu biti: obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima; obezbeđivanje asistivnih tehnologija ili pomagala; prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta; obezbeđivanje obuke, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom radu.
Za adekvatnu preporuku neophodna je i relevantna dokumentacija iz predškolske ustanove - pedagoški profil, plan individualizacije, plan adaptacije za uključivanje deteta u vaspitnu grupu, rezultate praćenja Tima za dodatnu podršku detetu. Posebno su važni rezultati praćenja koji podrazumevaju analizu realizacije postavljenih ciljeva iz perspektive svih članova tima, uključujući i roditelje. Ta analiza treba da sadrži i strategije vaspitača i planirane oblike podrške, analizu učešća porodice, analizu iskustva deteta i vršnjačke grupe.
Očekuje se od ustanove da je izvršila i analizu resursa koji su neophodni za podršku detetu - predlog ustanova i organizacija koje mogu da pruže podršku detetu i porodici. Na osnovu ovako koncipirane dokumentacije od strane predškolske ustanove, interresorna komisija može da predloži ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja (obezbeđivanje ličnog pratioca detetu; obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici).
Da li predsednik opštine može da zaključi ugovor o radnom angažovanju nekog lica?
U skladu sa članom 44. Zakona o lokalnoj samoupravi predsednik opštine: 1) predstavlja i zastupa opštinu; 2) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština; 3) naredbodavac je za izvršenje budžeta; 4) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; 5) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine; 6) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
U skladu sa članom 12. Zakona o javnim nabavkama odredbe ovog zakona primenjuju se na postupak zaljučivanja ugovora o delu. Ugovor o delo predstavlja vrstu ugovora van radnog odnosa u skladu sa članom 199. Zakona o radu i njega kao zakonski zastupnik potpisuje predsednik opštine nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka javne nabavke. Što se tiče ostalih oblika radnog angažovanja (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o dopunskom radu, i dr.) kada ugovor za predmet ima neki od opisa posla iz delokruga rada uprave takvo angažovanje uglavnom zaključuje načelnik opštinske uprave.
Grad je osnivač tri sportska privredna društva sa 100% učešća u kapitalu. U skladu sa članovima 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima "Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: ...društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave...". U skladu sa članom 2. Zakona o sportu "Sport je delatnost od posebnog značajaza Republiku Srbiju". Imajući u vidu navedeno: da li to što je sport delatnost od posebnog značaja, u kontekstu Zakona o sportu, znači i da je delatnost od opšteg interesa, u kontekstu Zakona o javnim preduzećima? Da li je na sportska privredna društva čiji je osnivač grad potrebno primenjivati odredbe Zakona o javnim preduzećima ili Zakona o privrednim društvima?
Član 33. – uređuje organizacije u oblasti sporta, i u stavu 1. navodi: „Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.”
Član 92. - uređuje sportsko privredno društvo, i u stavu 2. navodi: “Sportsko privredno društvo može se osnovati kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom.”
Član 110. – uređuje ustanove i privredna društva za obavljanje sportskih delatnosti. Proizilazi da ukoliko JLS osniva ustanovu, to čini u skladu sa propisima koji se odnose na javne službe; a ukoliko JLS osniva privredno društvo za obavljanje sportske delatnosti – stav 4. ovog člana upućuje da se to čini u skladu sa zakonom i na ovom mestu ukazujemo da prema našem mišljenju Zakon o sportu zapravo upućuje na Zakon o privrednim društvima.
Zakon o sportu kao poseban zakon koji uređuje oblast sporta, reguliše između ostalog, organizacione oblike koji se mogu osnivati za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. U skladu sa navedenim članovima, zakon taksativno navodi udruženje i privredno društvo kao moguće organizacione oblike, odnosno pravne forme u kojima se mogu osnivati pravna lica koja će obavljati sportske delatnosti, čime je isključenja mogućnost osnivanja drugih pravnih oblika koji bi obavljali navedenu delatnost.
Dakle, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o sportu nije moguće formirati sportsko društvo u formi javnog preduzeća, već isključivo u formi udruženja odnosno privrednog društva.
Da li Interresorna komisija odlučuje o zahtevu ako dete nije uključeno u sistem obrazovanja?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U skladu sa ovim principom, uloga IRK je da predloži mere podrške koje će omogućiti uključivanje deteta u predškolsku ustanovu.
Ukoliko se radi o detetu sa smetnjama u razvoju ili detetu iz neke druge osetljive društvene grupe navedenog uzrasta, čiji se roditelj obratio IRK-u samo zbog upisa deteta u predškolsku ustanovu, tada se roditelj može uputiti na Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu na osnovu kojeg može ostvariti ovo pravo.
Ukoliko je potrebno da se detetu obezbede podrške iz drugih sistema, koje su preduslov da se dete uključi u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, onda treba da se uključi IRK i donese zajedničko mišljenje koje sadrži jasan individualni plan podrške za ovo dete.
Napominjemo da neke predškolske ustanove u okviru prioritetnog upisa u predškolsku ustanovu (regulisano Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu) interno regulišu da je za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čiji roditelji podnose zahtev za prioritetni upis, potrebno i mišljenje interresorne komisije.