Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, operater nam je uz zahtev priložio rešenje o ozakonjenju. Da li je neophodno da dostavi i upotrebnu dozvolu, obzirom da je prilozio rešenje o ozakonjenju objekta?
U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2005, 83/2018 i 81/2020), danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Takođe, saglasno članu 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prva svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.
Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.
Radi se o pokretanju nabavki koje su navedene u Prilogu 7. Zakona o javnim nabavkama (društvene i druge posebne usluge), tj. na usluge restorana i keteringa. Da li je procedura i ako su izuzete od primene Zakona - ponuda, ugovor ili narudžbenice...?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka).
Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.
Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.
Da li se nad zaposlenim mogu kumulativno sprovoditi disciplinske mere (i za težu i za lakšu povredu dužnosti iz radnog odnosa), po oba pravosnažna rešenja o disciplinskim merama, odnosno novčane kazne od 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena u trajanju od 6 meseci i novčana kazna od 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena ili se disciplinske mere tj. novčane kazne ne mogu sabirati, te teža disciplinska mera konzumira lakšu disciplinsku meru?
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano:
„Za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena.
Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne:
1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;
2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) zabrana napredovanja od četiri godine;
4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
5) prestanak radnog odnosa.
Novčana kazna izvršava se administrativnim putem“.
U konkretnom slučaju ne može doći do konzumiranja disciplinske mere za počinjenu lakšu povredu radne dužnosti disciplinskom merom za počinjenu težu povredu radne dužnosti. Institut izricanja jedinstvene kazne odnosno odmeravanja jedinstvene kazne za dela u sticaju je prisutan u Zakoniku o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) i ne može se primeniti na disciplinsku odgovornost utvrđenu sprovođenjem odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Rešenjem o građevinskoj dozvoli izdate 2002. godine odobreno je investitoru izgradnja vikend objekta. Da li je uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole investitor sada u obavezi da pored ostale dokumentacije propisane Zakonom i Pravilnikom priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta odnosno energetski pasoš?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020), članom 4. propisano je da Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, a članom 158. da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.
Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 69/2012 i 44/2018), član 6. propisano je da Energetski pasoš moraju imati sve nove zgrade, kao i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju, osim zgrada koje su ovim Pravilnikom izuzete od obaveze energetske sertifikacije, što je uređeno članom 7. ovog pravilnika.
Zakon o planiranju i izgradnji ni u osnovnim, kao ni u prelaznim ili samostalnim odredbama ne predviđa izuzeće od obaveze energetske sertifikacije za objekte za koje je građevinska dozvola izdata u skladu sa ranijim propisima.
S obzirom da vikend objekat ne spada u zgrade za koje je članom 7. navedenog Pravilnika predviđeno izuzeće od obaveze energetske sertifikacije, kao i da je postupak za izdavanje upotrebne dozvole započet i da se vodi prema važećem Zakonu, u konkretnom slučaju potrebno je da Investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole pored ostale dokumentacije propisane Zakonom priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta odnosno energetski pasoš.
U okviru kog programa, programske aktivnosti i ekonomske klasifikacije u budžetu opštine treba planirati rashode za javnu nabavku konsultantskih usluga za izradu planskog dokumenta - Plana razvoja opštine?
U skladu sa članom 9. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/2018), Plan razvoja jedinice lokalne samouprave jeste dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji za period od najmanje sedam godina usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, na predlog nadležnog izvršnog organa jedinice lokalne samouprave. Plan razvoja sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom jedinice lokalne samouprave. Takođe, nadležnosti JLS za donošenje planskih dokumenata određene su i Zakonom o lokalnoj samoupravi, itd.
Obzirom da se plan razvoja jedinice lokalne samouprave odnosi na planiranje svih segmenata za koje je nadležna lokalna samouprava, mišljenja smo da je rashode za javnu nabavku konsultantskih usluga za izradu planskog dokumenta - plana razvoja opštine, potrebno planirati u okviru PROGRAMA 15 - Opšte usluge lokalne samouprave, pri čemu bi se izrada ovog planskog dokumenta mogla uvesti kao novi (npr. jednogodišnji) projekat u okviru ovog programa 15, jer se radi o fokusiranoj intervenciji oročenog trajanja. Osim ovog pristupa (budžetiranjem kroz zaseban projekat), po opredeljenju JLS moguće je (i takođe ispravno) rashode za ove usluge budžetirati u okviru Programske aktivnosti 0602-0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština. Kada je reč o ostalim klasifikacijama, smatramo da je ispravno primeniti funkcionalnu klasifikaciju 132, i ekonomsku klasifikaciju 424900 – Ostale specijalizovane usluge.
Klasa 132 - Opšte usluge planiranja i statistike (KU) obuhvata administraciju i poslove opštih ekonomskih i socijalnih usluga planiranja i opštih statističkih usluga, uključujući formulisanje, koordinaciju i praćenje opštih ekonomskih i socijalnih planova i programa i opštih statističkih planova i programa. Sintetički konto 424900 - Ostale specijalizovane usluge, sadrži analitički konto na kojem se knjiže ostale specijalizovane usluge.