Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može da se dobije pozitivno mišljenje Agencije zasprečavanje korupcije za vršenje druge funcije. Naime odbornik u Skupštini opštine bi bio imenovan za pomoćnika direktora d.o.o. Slobodne Zone, koje je registrovano u APR-u kao društvo sa ograničenom odgovornošću i gde opština ima većinski osnivački kapital?
U konkretnom slučaju postoji mogućnost da je reč o:
Ukoliko je pomoćnik direktora u DOO Slobodna zona izabrano, imenovano ili postavljeno lice u pravnom licu čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, dakle u organu javne vlasti (u skladu sa članom 2, stav 1, tačke 2 i 3 Zakona o sprečavanju korupcije), onda se radi o mogućem sukobu javnih funkcija, odnosno situaciji u kojoj će isto lice obavljati funkciju odbornika, kao javnu funkciju i funkciju pomoćnika direktora, kao takođe javnu funkciju.
U tom slučaju, na opisanu situaciju odnosi se član 56. Zakona o sprečavanju korupcije koji, između ostalog, predviđa da je javni funkcioner koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan da u roku od osam dana od izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije, kao i da dostavi pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Agencija o tome donosi odluku u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a u slučaju da ne odluči u tom roku, smatra se da je dala odobrenje, osim ukoliko je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve funkcije.
Ukoliko pomoćnika direktora DOO Slobodna zona ne imenuje, odnosno ne postavlja jedinica lokalne samouprave, u tom slučaju radi se o obavljanju drugog posla ili delatnosti za vreme vršenja javne funkcije, na šta se odnosi član 46. Zakona o sprečavanju korupcije. Ovaj član, između ostalog, predviđa da javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Na zahtev javnog funkcionera, Agencija može da da saglasnost za obavljanje drugih poslova, odnosno delatnosti, uz pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Agencija o ovom zahtevu odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a ukoliko ne odluči u ovom roku, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti. Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.
Posebno napominjemo da je Agencija za sprečavanje korupcije je jedina nadležna za donošenje odluke u konkretnom slučaju, a SKGO nije u mogućnosti da prejudicira sadržinu odluke/mišljenja Agencije, niti je naše mišljenje relevantno za odluku koju će Agencija doneti.
Pitanje se odnosi u vezi sa važenjem odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zapsoelnih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - US, 95/2018) koji se ne primenjuje počev od 1.1.2020. godine. Naime, kako se Zakon od početka ove godine ne primenjuje, nameće se pitanje kako sada tretirati podzakonske akte (Uredba o internom konkursu („Službeni glasnik RS" br. 17/2016), donete na osnovu istog i pre svega, kako sada tretirati određene maksimalne brojeve zaposlenih, određene odlukama skupština opština i gradova. Kako do opština dolaze različita tumačenja sadašnje situacije, tj. da li se i dalje moraju poštovati maksimalni brojevi određeni odlukama skupština JLS ili to i dalje nije dozvoljeno i na osnovu kog propisa?
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) je prestao da se primenjuje, s obzirom na odredbe člana 35. ovog zakona, kojim je predviđena njegova primena do 31. decembra 2019. godine.
Odredbama člana 27e Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) i to st. 34, 35, 36 i 37 je propisano sledeće:
„Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine.
Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.
Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva“.
Posebno ukazujemo na važenje Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020). Pravni osnov za ovu Uredbu je upravo Zakon o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019).
Ovom uredbom bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:
Da li postoji mogućnost ozakonjenja montažnog objekta koji je postavljen na građevinskom zemljištu u javnoj svojini grada, na lokaciji na kojoj je namena odgovarajuća i gde je moguće u skladu sa zakonom dati zemljište u zakup? Za predmetni objekat ne postoji odobrenje za izgradnju, ne može se utvrditi da li se radi o izigravanju člana 4. stav 5. Zakona o ozakonjenju objekata. Takođe, ako se ne radi o izigravanju navedenog člana Zakona, a radi se o montažnom objektu, da li se isti može ozakoniti i koji je pravni osnov?
Članom 5. stav 1. tačke 2) i 3) Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, kao ni objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Ukoliko se, u konkretnom slučaju, radi o montažnom objektu koji je postavljen (dakle, nije izgrađen) u tom slučaju ovaj objekat ne može biti predmet ozakonjenje. Ukoliko se radi o površini javne namene, to je dodatni razlog zbog čega objekat ne može biti ozakonjen.
Predmet ozakonjenja je pomoćni objekat u centru grada, u okviru parcele u svojini fizičkog lica, u okviru regulacije, ali na raskrsnici. Namena parcele je odgovarajuća. Postoji važeći PGR. Ulica je izgrađena, oko parcele postoji prostor za trotoar. Da li je u konkretnom slučaju potrebno utvrđivati saobraćajnu preglednost zbog raskrsnice, koji organ bi bio nadležan za utvrđivanje preglednosti i koji je pravni osnov?
U skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. Istovremeno, kako je to propisano članom 5. Zakona, predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. Članom 5. stav 1. tačka 4) precizirano je da predmet ozakonjenje ne mogu biti objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Ukoliko je predmetni pomoćni objekat izgrađen u zoni odgovarajuće namene propisane planom (PGR) i može se uskladiti sa planom u pogledu namene i spratnosti, on može biti predmet ozakonjenja. Međutim, ukoliko predmetna ulica predstavlja put za koji je u skladu sa posebnim zakonom utvrđen zaštitni pojas, prethodni uslov za ozakonjenje takvog objekta bio bi pribavljanje saglasnosti upravljača javnog puta (član 5. stav 3).
Prilikom izrade Javnog poziva za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz budžeta opštine na koji način se određuje najveći iznos koji se može odobriti po projektu?
Način obezbeđivanja i raspoređivanja sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisan je Zakonom o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje), kao i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja („Sl. glasnik RS“, br. 16/16 i 8/17).
Članom 17. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Za pojedinačna davanja može se opredeliti najviše 5% sredstava od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa.
Članom 18. istog Zakona propisano je da se Konkurs raspisuje za projekte:
Iznos sredstava namenjenih projektima proizvodnje medijskih sadržaja ne može biti manji od 90% iznosa sredstava opredeljenih za konkurs.
Konkurs se raspisuje za sprovođenje projekata čija realizacija ne može biti duža od tri godine.
Članom 2. Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisano je da radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je definisan članom 15. Zakona o javnom informisanju i medijima, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, obezbeđuju iz svog budžeta sredstva za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Dalje, članom 3. istog Pravilnika, propisano je da se sredstva iz člana 2. ovog pravilnika raspoređuju, u toku kalendarske godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i na osnovu pojedinačnih davanja, u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Organ nadležan za poslove javnog informisanja Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, koji dodeljuje sredstva, prilikom sprovođenja javnog konkursa i pojedinačnog davanja, vodi računa o strateškim opredeljenjima države u oblasti javnog informisanja.
Članom 4. Pravilnika, propisano je da odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine, donosi organ nadležan za poslove javnog informisanja na republičkom, pokrajinskom, odnosno lokalnom nivou.
Članom 9. Propisano je da Javni poziv za učešće na konkursu sadrži:
Članom 15. stav 1. Pravilnika, propisano je da od ukupno opredeljenih sredstava za konkurs, najmanje 90% iznosa sredstava mora biti namenjen projektima proizvodnje medijskih sadržaja, a najviše 10% iznosa sredstava može biti namenjen projektima organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i projektima unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.
Stavom 2. predviđeno je da procenat opredeljenih sredstava za namene iz stava 1. ovog člana, utvrđuje organ koji raspisuje konkurs, odlukom kojom se raspisuje konkurs.
Na osnovu svega napred navedenog može se zaključiti da se sredstva za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja obezbeđuju Odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave. Navedena sredstva raspodeljuju se putem javnog konkursa. Javni poziv za učešće na konkursu sadrži, između ostalog, najmanji i najveći iznos sredstava koji se odobravaju po projektu. Obzirom da način određivanja ovih iznosa nije propisan, u praksi bi oni trebalo da se određuju na osnovu analize potreba jedinice lokalne samouprave za određenim medijskim sadržajima, analize troškova produkcije određenih medijskih sadržaja za koje su dodeljena sredstva po konkursima u ranijim godinama, kao i ukupno raspoloživih odnosno planiranih sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Navedene analize vrši nadležna služba/odeljenje gradske/opštinske uprave koja sastavlja predlog teksta konkursa i dostavlja ga opštinskom/gradskom veću na razmatranje. Konačan tekst konkursa, odnosno odluku o konkursu, donosi organ nadležan za poslove javnog informisanja na lokalnom nivou (u većim JLS postoji npr. poseban Sekretarijat za informisanje u okviru uprave kao nadležnog organa, zatim u većini JLS prema našem uvidu ovakve odluke donosi i objavljuje opštinsko/gradsko veće, a ima primera gde to čini i skupština JLS).