Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je ispravan postupak za to da se nepokretnost koja je u državini opštine unese kao i sve ostale, gde bi se u tački 8 NEP-JS obrasca, kod stavke "Isprava o korišćenju" izabrala opcija "držalac" iz padajućeg menija?
Prilikom unosa podataka u NEP-JS obrazac mogu se uneti samo oni podaci koji su vec predviđeni u padajućem meniju prilikom korišćenja aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini Republičke direkcije za imovinu.
Obzirom da kod sekcije 8. "isprava o korišćenju" postoji opcija "držalac" može se uneti taj podatak ukoliko se neka nepokretnost nalazi u državini opštine.
Važno je da se unesu podaci kako piše u izvodu iz katastra (list nepokretnosti) obzirom da se radi o javnoj ispravi ili podatak sa javnog pristupa katastru nepokretnosti, sajt RGZ-a, sa KnWeb-a ukoliko se ne poseduje list nepokretnosti.
Da li zaposleni u jedinici lokalne samouprave ostvaruje pravo na isplatu jubilarne nagrade i za godine rada u ustanovi kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave koja je poslodavac zaposlenom?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Da li licu koje je zaposleno po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima na 2 meseca i kome, nakon isteka treba produžiti ugovor na jos 6 meseci, sledeći ugovor sme da bude 6 meseci ili 4 meseca (jer radnik radi već dva meseca)? S obzirom da je lice raspoređeno, po sistematizaciji, na radno mesto sa visom školom, može li se opet rasporediti na isto mesto, ili mora da se rasporedi na neko drugo radno mesto sa višom školom koje postoji u sistematizacji? Šta ako ne postoji radno mesto u sistematizacji sa višom školom?
Zakon o radu u članu 197. i 198. govori o privremenim i povremenim poslovima kao radu van radnog odnosa. Članom 197. predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovaj ugovor zaključuje se u pisanom obliku. Dok, u članu 198. zakon kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor vezuje za kalendarsku godinu, tj. 120 radnih dana, na koliko se može zaključiti ugovor, računaju se u kalendarskoj godini. Što u ovom konkretnom slučaju znači da ako je lice obavljalo poslove po osnovu ugovora u trajanju od 2 meseca u ovoj kalendarskoj godini za iste poslove se može zaključiti novi ugovor do maksimalno 120 radnih dana. Ukoliko su različiti poslovi u pitanju, ugovor se može zaključiti za novi period od 120 radnih dana. Što se samih poslova tiče, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova se može zaključiti za obavljanje poslova iz delatnosti i van delatnosti poslodavca.
Šta se dešava ako roditelji odbiju da potpišu mišljenje Interresorne komisije o organizovanju školovanja u kućnim ulovima? Da li postoji mogućnost oslobađanja školovanja deteta usled teškog zdravstvenog stanja?
U Republici Srbiji osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno za učenike starosti od šest i po do petnaest godina. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 84. propisano je da je odgovornost roditelja da dete upiše u osnovnu školu i obezbedi redovnost pohađanja škole.
Istim zakonom, član 3. propisano je da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/18) uređuje se način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju. Obrazovno-vaspitni rad za učenike na dužem kućnom lečenju podrazumeva organizovanje nastave individualno za učenika u kućnim uslovima.
Osnovna škola je u obavezi da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja na način i pod uslovima utvrđenim pravilnikom.
Roditelj školi podnosi Zahtev koji sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje Interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Prema roditelju koji ne postupa u skladu sa članom 84. ZOSOV-a, odnosno koji detetu uskraćuje pravo na obrazovanje, osnovna škola je u obavezi da preduzme propisane mere.
Da li Opštinskog pravobranioca postavlja Skupstina opstine ili opštinsko Veće? Takođe, da li se skupštinskom Odlukom o pravobranilaštvu mogu propisati manje godine staža kao jedan od uslova za postavljenje pravobranioca, nego godine (10 godina) koje su propisane zakonom?
Zakonom o pravobranilaštvu (Sl. glasnik RS", br. 55/2014) nije definisan organ nadležan za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave. Takođe, ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa nikakvu smernicu u tom pogledu. Obzirom da pomenuti zakoni nisu dali preciznija određenja, nadležni organ za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave određuje se statutom kao i gradskom/opštinskom Odlukom o pravobranilaštvu JLS. Uzevši u obzir da čl.53 stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđa da "odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave", te da Vlada postavlja državnog pravobranioca, SKGO je prilikom izrade Modela odluke o pravobranilaštvu analogno predložila da Veće bude organ koji će izabrati pravobranioca opštine/grada. Svakako da je ispravno i da Skupština opštine bira pravobranioca ukoliko je Odlukom o pravobranilaštvu tako definisano. Napominjemo da je Ministarstvo pravde dalo pozitivno mišljenje na model akta koji je izradio SKGO.
Što se tiče uslova u pogledu radnog iskustva koji su definisani zakonom za izbor pravobranioca, takođe primenjujemo čl. 53 st. 2. zakona, odnosno propisana je shodna primena odredbi zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo na pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u delu odredbi kojima se uređuje izbor pravobranioca, što faktički znači da JLS svojim aktom propisuje uslove za lokalnog pravobranioca.
SKGO je u svom modelu akta o pravobranilaštvu definisalo najmanje tri godine radnog iskustva za izbor pravobranioca, i kao što je već navedeno dobili smo pozitivno mišljenje Ministarstva pravde. Ipak, svaka JLS može da uslove u pogledu godina radnog staža pravobranioca prilagodi svojim mogućnostima, uz preporuku da prihvatite naš predlog od najmanje tri godine radnog staža, obzirom da smo na taj predlog dobili saglasnost nadležnog ministarstva.