Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa mogućnost mirovanja radnog odnosa licima koja budu postavljena na položaj načelnika i zamenika načelnika uprave. Izuzetno, članom 198. Zakona predviđeno je da danom početka primene ovog zakona, lica koja su postavljena na osnovu sprovedenog javnog konkursa, a čije radno mesto postaje položaj, mogu da nastave sa radom na tom radnom mestu do proteka vremena na koji su postavljeni. Do proteka vremena iz stava 1. ovog člana, lica čije radno mesto postaje položaj, zadržavaju pravo na mirovanje radnog odnosa.

Gradsko, odnosno opštinsko veće postavlja i razrešava načelnika uprave i zamenika načelnika uprave. Službenika na položaju u upravi gradske opštine postavlja i razrešava organ utvrđen propisima grada. Položaji u opštinskim i gradskim upravama se popunjavaju javnim konkursom.

Ukoliko službeniku prestane rad na položaju iz razloga 1) proteka vremena na koje je postavljen, 2) podnošenjem pismene ostavke ili 3) ukidanjem položaja, on ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. Ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz navedenih razloga (član 54. zakona).

Članom 14. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.

Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.

Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.

Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.

Pravo na vraćanje na rad kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava i obaveze po osnovu rada i pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca su alternativno postavljeni, tj. isključuju jedno drugo. Na bivšem funkcioneru je da odluči koje će pravo koristiti.

Članom 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da “odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine”.

Članom 30. stav 3. istog zakona propisano je da “danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni”. Iz navedenih odredbi proističe i da odbornik, nakon stupanja na odborničku funkciju, ne može da se zaposli u opštinskoj upravi, niti da bude imenovan ili postavljen na drugu funkciju od strane skupštine jedinice lokalne samouprave.

Imajući u vidu da, u skladu sa članom 14. Zakona o lokalnim izborima, članove izborne komisije jedinice lokalne samouprave imenuje skupština te jedinice lokalne samouprave, odbornik, dakle, ne može da bude imenovan za člana izborne komisije, usled citirane zabrane iz člana 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

U ovom konkretnom slučaju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada mirovaće samo za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme, a ne do isteka vremena na koje je postavljen na funkciju.

Načelo omogućavanja uvida u činjenice po članu 6. ZPPPA omogućava poreskom obvezniku da pre donošenja akta kojim se utvrđuju njegova prava i obaveze podnese zahtev i izvrši uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta. Poreski obveznik u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6. ZPPPA ima pravo da ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i da zahteva ukoliko je potrebno izmenu nepotpunih i netačnih podataka.

Članom 64. Zakona o opštem upravnom postupku reguliše se pravo obveznika/ stranke na razgledanje spisa i obaveštavanje.

• Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
• Ako se dokumenti čuvaju u elektronskom obliku, organ omogućava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili štampanom obliku.
• Ne smeju da se razgledaju zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja.
• Sa spisima koji sadrže tajne podatke ili podatke o ličnosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti.
• Podatke o ličnosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka može da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji može da utiče ishod tog upravnog postupka.
• Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog člana ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.
• Iznos troškova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne može preći iznos neophodnih troškova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
• Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes, imaju pravo na obaveštavanje o toku postupka.
• Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u dokumentima koji čine spise.

Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka podnosi se, u pisanom obliku ili usmeno u skladu sa članom 65. ZUP-a. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. Ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana.

Razgledanje i uvid u arhivirana akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U skladu sa članom 3. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.

U kancelarijskom poslovanju predmeti se shodno članu 4. dele na upravne i ostale predmete, pri čemu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravni postupak u kojem se rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.

Zakonskim odredbama nije precizno određeno da li je organ uprave dužan da sastavlja zapisnik o situaciji kada je poreskom obvezniku omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, ali je preporuka sa stanovišta dobre prakse da se isti i izradi. Alternativno, preporučujemo da se razmotri izrada beleške koja bi obuhvatala podatke o dokumentaciji koja je data na uvid, datum, mesto, nadležno odeljenje, potpis poreskog obveznika da je izvršio uvid i kao i potpis osobe nadležne u odeljenju/službi uprave.

Informisanja radi, podsećamo da su sastavljanje i sadržina zapisnika uređeni članom 63. Zakona o opštem upravnom postupku.

Iz prakse JLS proizilazi da se u sličnim situacijama, osim pristupa sa zapisnikom ili beleškom kao minimum praktikuje da obveznik napiše zahtev za uvid u spise predmeta i kada završi uvid, onda na istom papiru rukom dopiše “izvršio uvid u spise predmeta tog i tog, dana tog i tog....” i potpisuje se. Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati administrativne takse za razgledanje spisa.