Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li nakon sprovedenog disciplinskog postupka može da se izrekne disciplinska mera, iako je službenik protiv koga je vođen disciplinski postupak u međuvremenu otvorio bolovanje (radi se o težoj povredi radne discipline)?
Shodno članu 141. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Sledećim članom, članom 142., propisano je da vođenje disciplinskog postupka za teže povrede dužnosti zastareva protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva službenika, za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom ili iz drugih opravdanih razloga.
U Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nisu sadržane odredbe kojima se onemogućava izricanje disciplinske mere tokom bolovanja zaposlenog.
S druge strane, zaposlenom je neophodno omogućiti izjavljivanje žalbe na rešenje. Konkretno, odredbama člana 25. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da se dostavljanje rešenja službeniku vrši u prostorijama organa, a ako je službenik odsutan s rada, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je službenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji.
Ukoliko dostavljanje na opisani način nije uspelo, službeno lice sastavlja pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Gore navedeni način u pogledu dostavljanja rešenja treba primeniti na konkretan slučaj.
Da li je procenjena vrednost navedena kao prag u članu 27. određena na godišnjem nivou i gde je to zakonski regulisano?
Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.
Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „...na nabavku...čija je procenjena vrednost manja od...“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.
Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u drugom stavu te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.
Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu. To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).
Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.
Dakle, iz svega napred navedenog proizilazi da se misli na iznose procenjenih vrednosti na godišnjem nivou (odnosno višegodišnjem, ako se planira nabavka čiji ugovor traje više od godinu dana), iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno. Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Primera radi, pravila koja se odnose na određivanje procenjene vrednosti nisu prekršena onda kada naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, ali na svaki od njih primenjuje pravila otvorenog postupka.
Odeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove izdalo je Rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja građevinskih radova iz stambenog (A kategorija) u poslovni prostor (B kategorija). Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za objekte B kategorije jasno je utvrđeno koja se dokumentacija prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Kako se u konkretnom slučaju radi o prenameni objekta bez izvođenja građevinskih radova, iako je objekat B kategorije, da li je potrebno uz zahtev priložiti Izveštaj komisije o tehničkom pregledu objekta? Da li je potrebno izdavanje upotrebne dozvole, ili već pravosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za prenamenu objekta bez izvođenja radova predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 145. Stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, te u tom slučaju nadležni organ po službenoj dužnosti pravosnažno rešenje dostavlja kroz sistem zahtev katastru za promenu namene objekta?
Prema članu 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola se može izdati na zahtev investitora, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, ali njeno pribavljanje nije obavezno.
Prema članu 145. stav 8. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi samo o promeni namene bez izvođenja radova, a uz pretpostavku da sam objekat koji je predmet promene namene već ima upotrebnu dozvolu, upis promene namene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima bi se mogao izvršiti na osnovu pravosnažnog rešenja o odobrenju promene namene.
Pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem, članom 31. stav 4. pod 2) predviđeno je da nadležni organ, po prijavi radova, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli (ili rešenje o odobrenju po shodnoj primeni), potvrdu o prijavi radova i izvod iz projekta sa grafičkim prilozima i specifikacijom posebnih delova, radi predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, osim ako je ta predbeležba već izvršena po zahtevu stranke u fazi nakon izdavanja građevinske dozvole (ili rešenja o odobrenju po shodnoj primeni).
U konkretnom slučaju, pošto se radi o promeni namene bez izvođenja radova, pa se ne vrši prijava radova, predbeležba bi se mogla izvršiti na zahtev investitora nakon izdavanja rešenja o odobrenju promene namene.
Pri ovome treba voditi računa da je za promenu namene potrebno u rešenju o odobrenju utvrditi i eventualni iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je potrebno da investitor plati (obično je iznos doprinosa za poslovanje veći od doprinosa za stambenu namenu, u kom slučaju je potrebno da se plati razlika), pa je moguće da će organ koji vrši upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti tražiti da investitor uz zahtev za upis priloži i dokaz o uplati ove razlike doprinosa utvrđene rešenjem o odobrenju promene namene.
Da li je zaposleni koji je ugovorom o preuzimanju zaposlen na neodređeno vreme u LPA, i koji na određenoj poziji radi godinu dana, a u međuvremenu je stekao visoko obrazovanje (na prethodnoj poziciji je radio sa višom stručnom spremom, ukupno 10 godina, pa sve do preuzimanja i neko vreme nakon preuzimanja), potrebno radno iskustvo na sadašnjem radnom mestu (3 godine odnosno 5 godina) sa sadašnjim stepenom stručne spreme da bi ostvario uslov da pređe na mesto mlađeg savetnika?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona”.
Napredovanje na više izvršilačko mesto je uređeno odredbama člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji glasi:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Potrebno je napomenuti da je, u skladu sa članom 133đ, neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, službenik koji je naknadno stekao visoko obrazovanje i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca može biti raspoređen u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i uslove za napredovanje iz citiranog člana 133e Zakona, kao i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do raspoređivanja.
Odseku LPA upućena je žalba protiv rešenja kojiim se utvrđuje lokalna komunalna taksa za 2020. godinu za isticanje firme na poslovnom prostoru poreskog obveznika čija je delatnost proizvodnja električne energije, a spada u mikro pravna lica. Osnov zaduženja je Odluka o lokalnim komunalnim taksama i Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Da li se mogu zadužiti mikro pravna lica po osnovu člana 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, gde se firmarina plaća na godišnjem nivou do deset prosečnih zarada?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i posebnom odlukom o lokalnim komunalnim taksama, koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uređeno je plaćanje lokalnih komunalnih taksi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Članom 11. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje, prava, predmeta i usluga.
U skladu sa članom 12. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, obveznik lokalne komunalne takse jeste korisnik prava, predmeta i usluga za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse, a član 13. propisuje da taksena obaveza nastaje danom početka korišćenja prava, predmeta ili usluge za čije je korišćenje propisano plaćanje lokalne komunalne takse i taksena obaveza traje dok traje korišćenje prava, predmeta ili usluge.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuju se iznosi lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru i može biti propisano da se utvrđuju zavisno od:
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave uređuju se i olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse za isticanje firme na
poslovnom prostoru.
Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je koji obveznici ne plaćaju firmarinu, kao i koji su najviši iznosi firmarine
za određene kategorije obveznika, u zavisnosti od vrste delatnosti i veličine pravnog lica, u smislu Zakona o računovodstvu.
Stavom 1. člana 15a propisano je da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Prema članu 15a stav 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
U navedenom članu Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu pobrojana mikro pravna lica, jer je ova kategorija pravnih lica uvedena
u Zakon o računovodstvu kasnije, pri čemu se odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu menjale nakon toga. To je činjenica
koju obveznik prevashodno ističe u žalbi.
U vezi mogućnosti utvrđivanja firmarine za mikro pravna lica, u prilogu je Mišljenje Ministarstva finansija iz 2014. godine, u kome je navedeno da se i mikro pravnim licima može utvrđivati firmarina i u odgovoru na žalbu može se pozvati na ovo Mišljenje koje je obavezujuće za postupanje LPA, u skladu sa članom 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Uslov za utvrđivanje firmarine i mikro pravnim licima je da u odluci skupštine jedinice lokalne samouprave bude propisan iznos firmarine i za mikro pravna lica, u skladu sa navedenim mišljenjem.
Navod obveznika u žalbi da odluka JLS mora biti u skladu sa zakonom nije od uticaja na rešavanje predmetne žalbe, već se po tom pitanju može pokrenuti ocena ustavnosti same odluke. LPA ima obavezu da postupi po odluci koju je usvojila skupština JLS. U vezi navoda žalbe pod rednim brojem 5, koji se odnose na procenu poreske osnovice metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene, potrebno je u postupku po žalbi konstatovati da se isti ne odnose na utvrđivanje firmarine, već se osnovica utvrđuje na osnovu podnete prijave i raspoloživih podataka za predmetnog obveznika, kao i primenom elemenata propisanih Zakonom i odlukom JLS.
Pravno lice koje je podnelo žalbu obavlja delatnost proizvodnja električne energije, koje spada u grupu delatnosti "elektroprivreda", pa u tom smislu mišljenja smo da se iznos firmarine može propisati do 10 prosečnih zarada.
U postupku po žalbi može se istaći i pozivati se na tekstualni deo Odluke, u kom su pobrojana i mikro pravna lica.
Napominjemo da je uslov za plaćanje firmarine i to da je firma zaista i istaknuta, što znači da u spisima predmeta treba da se ima ili prijava obveznika ili zapisnik o uviđaju sa lica mesta kojim se to dokazuje. Iako obveznik to ne osporava, bitno je znati da je i to uslov za plaćanje firmarine.