Prema članu 14. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) pravnosnažno je rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor, a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze i takvo rešenje može da se poništi, ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni.

Prema našem zakonodavstvu pravnosnažnost mogu steći samo rešenja kojim je usvojen neki od zahteva stranke.

U našoj pravnoj praksi negativni upravni akti (npr. rešenje kojim je odbijen zahtev stranke) ne mogu steći svojstvo pravnosnažnosti i na ista se ne stavlja klauzula pravnosnažnosti, jer bi se na taj način onemogućilo da stranka kasnije u postupku ukoliko dopuni svoj zahtev nekim novim činjenicama i dokazima ostvari svoje pravo.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Nadzor nad sprovođenjem obaveze iz ovog člana bi građevinski inspektor vršio na osnovu odredaba člana 176. stav 1. tačka 10. istog Zakona, kojima je propisano da je vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom, te bi u skladu sa odredbama ovog člana nalog nadziranom subjektu bio da radove izvede na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Ovakav nalog građevinskog inspektora bio bi prinudno sproveden izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje).

Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.

Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Ova vrsta upravnog izvršenja primenjuje se kada se nadziranom subjektu nalaže da nešto dopusti ili trpi, da se uzdrži od činjenja ili kada mu se nalaže neka radnja činjenja koju umesto njega ne može da izvrši drugo lice, odnosno u situacijama kada izvršenje preko drugog lica nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. U tom slučaju izvršenje rešenja se sprovodi posrednom prinudom tako što se izricanjem novčanih kazni utiče na volju izvršenika da sam izvrši ili se povinuje meri.

Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu građevinski inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku39, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).

Novčana kazna može da se izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Novina koju je uneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru jeste da inspektor može izreći novčanu kaznu u izvršenju rešenja posrednom prinudom, pored pravnog lica, i odgovornom licu u pravnom licu, a da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. ZIN-a).

Modeli akata vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, pripremljeni su sa ciljem da se lokalnim samoupravama pruži pomoć u uređivanju svih pitanja koja se odnose na usvajanje i primenu Etičkog kodeksa, kao i sa ciljem da se obezbedi relativno jedinstven pristup u uređivanju ovih pitanja i ujednačavanje prakse u lokalnim samoupravama.

Modeli ovih akata pripremljeni su nakon obavljenih konsultacija koje je SKGO organizovala sa predstavnicima lokalnih samouprava, predstavnicima odgovarajućih organizacija i pojedincima sa značajnim iskustvom u primeni prethodno važećeg Etičkog kodeksa i postignutim rezultatima u oblasti etike, kako bi se ustanovili odgovarajući principi koji bi doprineli da se prevaziđu nedostaci konstatovani u dotadašnjoj primeni etičkih načela i funkcionisanju saveta za praćenje njihove primene. Na osnovu tih konsultacija, zauzet je stav da se, između ostalog, predloži lokalnim samoupravama da članove saveta imenuje skupština JLS nakon sprovedenog javnog konkursa, s tim da na konkursu mogu da učestvuju lica (koja ispunjavaju odgovarajuće uslove) na osnovu sopstvene prijave ili na osnovu obrazloženog predloga koji, uz saglasnost kandidata, može da podnese svako  fizičko ili pravno lice. Predloženi način izbora članova Saveta, inkorporiran je u model Odluke, kao i u modele ostalih akata koji se odnose na Etički kodeks (modele Metodologije i Konkursa za izbor članova Saveta, a osnov je i za donošenje Rešenja o imenovanju članova Saveta).

Modeli ovih akata nisu obavezujući za jedinice lokalne samouprave i predstavljaju jedan od mogućih načina uređivanja pitanja vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, što znači da ga JLS mogu prilagoditi ili izmeniti u skladu sa svojim potrebama i opredeljenjima. Ukoliko se vaša opština opredeli za drugačiji način izbora i predlaganja kandidata za članova Saveta, neophodno je da se Odluka i svi ostali akti vezani za Etički kodeks funkcionera prilagode i usaglase sa tim opredeljenjem.

Solidarna pomoć radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, kao novi i do tada potpuno nepoznat vid davanja, uvedena je aneksima 2 i 3. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS (u daljem tekstu PKU), kao neki vid kompenzacije za umanjenje zarada zaposlenih u JKP za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Taj vid solidarne pomoći predviđen je i u trenutno važećem PKU, a bez obzira na to što su posle prestanka važenja Zakona kojim su zarade umanjivane, praktično prestali i razlozi uvođenje ovog vida davanja.

Po važećem PKU, poslodavac je dužan da obračuna i isplati solidarnu pomoć namenjenu za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, ali pod uslovom da su za tu namenu obezbeđena finansijska sredstva. Drugim rečima, kada sredstva nisu obezbeđena nema ni obaveze poslodavca.

U članu 67. stoji da je „poslodavac dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva“, iz čega proizilazi da se sredstva mogu obezbediti jedino godišnjim programom poslovanja koji su JP inače u obavezi da sačinjavaju na način po proceduri propisanoj Zakonom o javnim preduzećima. Dakle, smatra se da su sredstva za ovu namenu obezbeđena kada je isplata ovog vida solidarne pomoći predviđena (planirana) godišnjim programom poslovanja javnog preduzeća, a čime je stvorena i obaveza poslodavca.

Dinamika i način isplate, nisu pitanja koja su u PKU dalje razrađivana i precizirana, tako da poslodavac koji je u godišnjem programu planirao sredstva, obavezu može da izvrši na način kako je to pitanje regulisano opštim aktom ili godišnjim programom poslovanja preduzeća, a u slučaju da opštim aktom ili godišnjim programom ova pitanja na neki drugi način nisu uređena, isplata može da izvrši u toku godine u bilo kom mesecu, jednokratno u celini ili parcijalno (u ratama).

Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto gubitkom? / Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto prihodom ali bi isplata solidarne pomoći zaposlenima dovela poslodavca u gubitak?

Da, dužan je. Ako je isplata solidarne pomoći planirana godišnjim programom, pretpostavka je da su u momentu sačinjavanja plana i prilikom razmatranja godišnjeg programa na Skupštini JLS, sagledani svi aspekti od kojih zavisi poslovni i finansijski rezultat preduzeća. Dakle, ako je tako planirano, kao i kod bilo koje druge obaveze, poslodavac je dužan da isplati zaposlenima ovaj vid solidarne pomoći, bez obzira na promenjene okolnosti i naknadna saznanja. To važi i u slučaju da preduzeće ostvaruje negativni rezultat poslovanja (gubitak).

Ako se u toku godine (naknadno) proceni da bi isplata solidarne pomoći ipak bila preveliki teret za preduzeće i ako do tog momenta nije izvršena isplata, onda se može pokrenuti procedura izmene i dopune programa poslovanja, gde bi delimično ili u celini preispitala prvobitna odluka.

Da li postoje obrasci za isplatu ovog primanja i da li je osnivač dužan da ih overi?

Ne. Isplata ovog vida solidarne pomoći nije sastavni deo ZIP obrasca i ne podleže overi od strane osnivača.

Da li poslodavac može da isplati deo iznosa solidarne pomoći zaposlenima, koji mu je raspoloživ kako ne bi poslovao sa gubitkom?

Pošto je obaveza uslovljena obezbeđenjem sredstava, a ako je prilikom donošenja godišnjeg programa kojim se sredstva obezbeđuju konstatovano da nema dovoljno sredstava za isplatu punog iznosa, obaveza je mogla da se planira i isplati u iznosu manjem od 41.800 dinara.

U kom momentu u finansijskoj godini poslodavac procenjuje da li ima obezbeđena finansijska sredstva za ovu isplatu?

Kada se radi o ovoj isplati, u toku godine poslodavac nema previše opcija da menja odnos prema nastaloj obavezi. Može samo da ceni da li će naredne poslovne godine moći da obezbedi dovoljno sredstava i da u skladu sa tom procenom, sa ili bez obaveze za isplatu solidarne pomoći, planira poslovanje preduzeća za narednu godinu.

U predloženim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu navodi se da se u članu 27e dodaju stavovi 59-61, koji glase:

„Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%.

Povećanje plata iz st. 59. i 60. ovog člana vršiće se počev od plate za decembar 2021. godine.”.

Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. stav 1 tačka 5) definiše korisnike javnih sredstava i kaže da su korisnici javnih sredstava direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama. Narodna banka Srbije ne smatra se korisnikom javnih sredstava u smislu ovog zakona, a na imovinu koju koristi, prihode, rashode i kapital, kao i finansijsko izveštavanje, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Dalje, u istom članu i stavu a pod tačkom 6) definiše korisnike budžetskih sredstava i kaže da su to direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti. Pod direktnim korisnicima budžetskih sredstava zakon smatra organe i organizacije Republike Srbije, odnosno organe i službe lokalne vlasti, dok pod indirektnim korisnicima budžetskih sredstava smatra: pravosudne organe, mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.

Iz svega navedenog proizilazi da povećanjem plata u smislu predloženih izmena i dopuna člana 27e Zakona o budžetskom sistemu nisu obuhvaćena javna preduzeća, jer se ono odnosi na korisnike budžetskih sredstava.

Što se pitanja u vezi sa usaglašavanjem plata zaposlenih, radi dobijanja što preciznijeg odgovora preporučujemo obraćanje resornom ministarstvu, a savet se može dobiti i preko asocijacije preduzeća komunalne delatnosti „Komdel“.