Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeMinistarstvo zaštite životne sredine stava je da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruje prihod (a o čemu je dužan da sačinjava i dostavlja redovne finansijske izveštaje), pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (član 2. stav 6. Uredbe). Da li je obveznik eko naknade i udruženje koje ostvaruje prihod isključivo po osnovu donacija (a ne od prodaje roba i usluga)?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, pa je za plaćanje nakade neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće
uslove:
Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, obveznici naknade su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu u okviru svoje pretežne delatnosti.
Prema Zakonu o udruženjima, član 4, udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar. Registar udruženja vodi APR, shodno članu 26. Zakona.
Prema tome, udruženja građana su pravna lica i samim tim su obveznici naknade prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Registrovana udruženja imaju svoj PIB i pretežnu šifru delatnosti.
Prema Zakonu o računovodstvu, udruženja građana imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga, kao i sačinjavanje i podnošenje finansijskih izveštaja. To dalje znači da imaju podatak o razvrstanju, podatak o ostvarenom prihodu u prethodnoj godini koji je neophodan za utvrđivanje naknade.
Naime, U Prilogu Uredbe, kao delatnosti koje imaju mali negativan uticaj na životnu sredinu, pobrojane su između ostalog i uslužne delatnosti u koje spada i delatnost udruženja, a u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju ovih pravnih lica, u bilansu uspeha u poslovne prihode, između ostalog, spadaju i prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. ( redni broj 64. bilansa uspeha ).
U tom smislu, smatramo da sva udruženja jesu obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, jer nijednom zakonskom odredbom nisu izuzeti. Dakle, udruženja ispunjavaju sve propisane uslove da podnesu prijavu, pri čemu naknadu plaćaju udruženja koja obavljanjem delatnosti ostvaruju poslovni prihod (što je podatak iskazan u finansijskom izveštaju u bilansu uspeha u delu A. Poslovni prihodi), dok se onima čiji je poslovni prihod nula dinara, donosi rešenje kojim se utvrđuje naknada u iznosu nula dinara.
Da li je dozvoljeno da javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač JLS daje pozajmice drugom javnom preduzeću/privrednom društvu čiji je osnivač JLS? Da li javno preduzeće/privredno društvo čiji je osnivač JLS uopšte može da daje pozajmice i kome? Da li javno preduzeće/privredno društvo čiji je osnivač JLS uopšte može da prima pozajmice i od koga?
Odobravanje i davanje pozajmica od strane jednog javnog preduzeća ili privrednog društva osnovanog na nivou jedinice lokalne samouprave bilo kom drugom privrednom subjektu, uključujući i drugo javno preduzeće ili privredno društvo osnovano na nivou iste jedinice lokalne samouprave, nije ni jednim propisom zabranjeno, pa je samim tim formalno i moguće. Takođe nema zakonskih ograničenja da javno preduzeće, pod unapred definisanim uslovima, na ime pozajmice primi određeni iznos novčanih sredstava.
Kako je kod subjekta koji daju ili primaju pozajmicu u pitanju transakcija kojom se raspolaže sa sredstvima preduzeća, odluku o tome kome i pod kakvim uslovima se odobrava pozajmica, svakako treba da donese lice ili organ koji je za donošenje takve odluke nadležan. Zakon o javnim preduzećima nije izričito utvrdio nadležnost za donošenje ove vrste odluka, tako da odluku donosi direktor ili Nadzorni odbor preduzeća, a u zavisnosti od toga kako je nadležnost definisana osnivačkim aktom ili statutom preduzeća.
Uslove pod kojima se odobrava pozajmica i međusobni odnosi preduzeća koje daje i preduzeća koje prima pozajmicu, trebalo bi da se urede posebnim ugovorom o zajmu u kome se pored definisanja ugovornih strana, precizira rok u kome je zajmodavac u obavezi da vrati pozajmljena sredstva i ako tako ugovorne strane odluče, u kome se utvrđuje da li je pozajmica beskamatna ili se na pozajmljena sredstva zaračunava kamata. Ako se zaračunava kamata na pozajmljena sredstva, obzirom da se radi o pozajmici, a ne o kreditu, za visinu kamatne stope postoje određeni limiti.
Prilikom donošenja odluka o odobravanju ugovora o zajmu treba voditi računa da pozajmice po obimu i po učestalosti ne prelaze granicu preko koje bi dobile karakter kredita koje kod nas mogu odobravati samo registrovane banke, a ne i javna preduzeća ili drugi privredni subjekti.
Da li se komunalna taksa za isticanje firme naplaćuje posebno za svaki objekat oporezivanja na teritoriji jedne lokalne samouprave? Konkretno, u pitanju je više kladionica koje se nalaze na različitim lokacijama, zonama na teritoriji jedne LS, a u vlasništvu su istog pravnog lica. Ima li primer takvih rešenja od LPA i ako mogu da se dostave?
U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija pod brojem 011-00-00643/2015-03 od 11. januara 2016. godine, u stavu 2 . navedeno je da je članom 16. i 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ br.62/06, 47/11, 93/12, 99/13 i 125/14-usklađeni din.iznosi) propisano da je firma svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekta, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
U skladu sa stavom 3. istog mišljenja navedeno je da je članom 18. Zakona propisano da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave kojim se uvodi lokalana komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse, a Odlukama o lokalnim komunalnim taksama koje donose jedinice lokalne samouprave propisuju se iznosi firmarine za jedan istaknuti naziv koji upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. U članu 4. Mišljenja navedeno je da u skladu sa članom 16. Zakona, pravno lice za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta, odnosno koje ima više od jedne poslovne jedinice/objekta plaća posebno za svaku poslovnu jedinicu/objekat lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru najviše do iznosa propisanog u članu 15a Zakona. Navedena odredba nedvosmisleno upućuje na obavezu pravnog ili fizičkog lica, kao obveznika, da firmarinu plaća za svaku poslovnu jedinicu (proizvodni pogon i drugi poslovni prostor u kojem obavlja registrovanu delatnost van sedišta) najviše do iznosa propisanog ovim zakonom.
U skladu sa članom 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02...144/20) - mišljenja Ministarstva finansija o primeni konkretnih propisa, u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa, obavezujuća su za postupanje lokalne poreske administracije kao organa jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje lokalnu komunalnu taksu.
Shodno navedenom, ako poreski obveznik obavlja delatnost na više lokacija, u obavezi je da plaća taksu za isticanje firme za svaku lokaciju posebno.
Da li zaposleni u JLS po Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u organima JLS ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 35 godina rada iako Pravilnikom o radu ustanove nije propisano da se isplata vrši za 35 godina staža, obzirom da je PKU za zaposlene akt jače pravne snage od Pravilnika o radu i da se istim mogu utvrditi samo veća prava za zaposlenog, nikako manja, kao i da Pravilnik o radu mora biti usaglašen sa Zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u organima JLS?
Odredbama člana 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je predviđeno sledeće:
„Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom“.
Međutim, članom 1. istog posebnog kolektivnog ugovora je predviđeno da se ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. Dakle, ukoliko se radi o zaposlenom neke ustanove čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ovaj kolektivni ugovor se ne primenjuje, a što se pravilnika o radu te ustanove tiče usklađenost tog akta se ni ne posmatra u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave jer ti akti nisu ni u kakvom odnosu. Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama primenjuje se Zakon o radu koji u članu 1. kaže da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno. Konkretno, pravo na jubilarnu nagradu zaposleni u ustanovi ostvarivaće u skladu sa pravilnikom o radu te ustanove, kao opštim aktom, i njegovim ugovorom o radu.
Da li odluku o isknjižavanju/uknjižavanju imovine (prenos knjigovodstvene evidencije o nepokretnostima koje se vode o poslovnim knjigama korisnika u poslovne knjige osnivača) donosi Predsednik opštine ili Skupština opštine?
Kod postupka uknjižavanja/isknjižavanja imovine primenjuje se isti način postupanja kao kod raspolaganja ili sticanja imovine opštine.
Naime, ko je organ koji je nadležan za pribavljanje/otuđenje imovine iz javne svojine opštine propisano je u Statutu opštine. Isti organ je nadležan da donese i odluku da se neka imovina uknjiži/isknjiži iz poslovnih knjiga.
Da bi se imovina koja se vodi u poslovnim knjigama korisnika unela u poslovne knjige osnivača, potrebno je da najpre rukovodilac korisnika donese odluku o isknjižavanju iz svoje poslovne evidencije, kako bi nakon toga Statutom određen nadležni organ osnivača doneo odluku o uknjižavanju u evidenciju osnivača.
Dakle, pre bilo kakve radnje potrebno je da se proveri ko je nadležan organ po Statutu vaše opštine za pitanja raspolaganja/pribavljanja u javnu svojinu.