Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se prilikom donošenja Rešenja o imenovanju Opštinske izborne komisije u stalnom sastavu mora utvrditi mandat ove komisije, ili njihov mandat traje dok ne budu razrešeni? Da li je obavezna shodna primena člana 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom da Zakon o lokalnim izborma ne sadrži odredbu o mandatu? Ko predlaže kandidate za sekretara i zamenika sekretara OIK? Ako odborničku grupu čine odbornici sa koalicione izborne liste da li odbornička grupa mora da predloži kandidate - predstavnike svih političkih stranaka koje čine koaliciju, ili nema tu obavezu?
Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.
Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.
Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.
Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.
Koji su koraci u vezi odobravanja za kućno obrazovanje deteta? Da li se škola prvo obraća nadležnom ministarstvu za dobijanje saglanosti za kućno obrazovanje, pa onda podnosi zahtev IRK, ili škola na osnovu donetog mišljenja IRK dostavlja nadležnom ministarstvu za odobravanje kućnog obrazovanja deteta?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/2018), škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju i to za učenike koji zbog zdravstvenih smetnji ne mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Izuzetno, nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju može da ostvaruje i škola u bolnici, ukoliko je učenik usled zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti sprečen da pohađa nastavu u školi, do kraja školske godine ili duže od godinu dana.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju.
Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje Interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje Interresorne komisije.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja Interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li je uslov za izdavanje građevinske dozvole da parcela na kojoj se gradi ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu ili može imati indirektan pristup preko katastarske parcele na kojoj je upisana službenost prolaza, a koja ima direktan pristup na javnu saobraćajnu površinu?
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1.pod 20) definiše građevinsku parcelu kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju koja se definiše koordinatama prelomnih tačaka u državnoj projekciji.
Zakon eksplicitno ne definiše način na koji je taj pristup obezbeđen, niti da pristup javnoj saobraćajnici mora biti direktan, odnosno da se parcela mora graničiti sa javnom saobraćajnicom. Takođe, članom 32. stav 2. Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju je propisana minimalna širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, na osnovu čega se indirektno može zaključiti da je moguće ostvarenje pristupa parceli na ovaj posredan način.
Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu Zakon o planiranju i izgradnji priznaje i overenu saglasnost tih lica, odnosno ugovor, što je uređeno članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 8, može se zaključiti da se shodno tome i za obezbeđenje pristupa parcelama koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, odnosno koje taj pristup ostvaruju kroz drugu/druge parcele u koje nisu u istom vlasništvu, može priznati pravo službenosti na parcelama poslužnog dobra u korist parcela na povlasnom dobru, odnosno ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključen sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti, naravno ukoliko predmetna parcela zadovoljava uslove propisane planskim dokumentom.
Da li službenik koji je zaposlen u Službi budžetske inspekcije, koja ne pripada upravi, žalbu na rešenje izjavljuje Upravnom sudu ili Žalbenoj komisiji?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Službenik je, u smislu odredbe ovog člana, zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Odredbe člana 174. istog zakona glase:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa“.
S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o službeniku koji obavlja poslove iz nadležnosti budžetske inspekcije, žalba na rešenje se izjavljuje nadležnoj Žalbenoj komisiji.
Koji postupak je potrebno sprovesti, kada u toku trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate (reprogram) poreski obveznik premine, a deo poreske obaveze ostane neplaćen? Na koji datum je potrebno sprovesti knjiženje, da li je to datum smrti lica ili datum poslednje neplaćene rate reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreskog organa.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će u skladu sa članom 74. stav 9. po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate poreskog duga.
U momentu smrti fizičkog lica, poreskog obveznika, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, poreska obaveza se ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđena neplaćena poreska obaveza se ne može naplatiti od tog lica.
Ukoliko je preminulo lice pre dana smrti prestalo da plaća obaveze po osnovu reprograma i/ili tekuće obaveze, onda se ukidanje rešenja o reprogramu, odnosno poništavanje reprograma vrši sa datumom dospeća prve obaveze koja nije plaćena, odnosno izmirena. U slučaju da su sve dospele obaveze po reprogramu, kao i tekuće obaveze redovno izmirivane do dana smrti, tada se ukidanje rešenja o reprogramu/odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili poništavanje sporazuma vrši sa danom smrti poreskog obveznika.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica u skladu sa članom 22. stav 1. ispunjavaju naslednici preminulog lica, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Shodno tome, i preostali poreski dug, nakon sprovođenja ostavinskog postupka, prenosi se na naslednike u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika. Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.