Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može da se ozakoni pet stambenih objekata na dve katastarske parcele ako planskim dokumentom nije predviđena izgradnja više od dva stambena objekta na jednoj katastarskoj parceli?
Članom 8. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta. Isto pitanje uređuje i član 29. Zakona.
To znači da se od urbanističkih uslova predviđenih planom, prilikom ozakonjenja, primenjuje samo namena površina i predviđena spratnost. Ostali planski parametri (udaljenje od granice parcele, građevinska linija, pravila u pogledu parkiranja, indeksi izgrađenosti i sl.) ne primenjuju se u postupku ozakonjenja.
Primenjujući odredbe člana 8, nadležni organ može doneti rešenje o ozakonjenju više objekata na parceli, ukoliko je namena predmetne parcele stanovanje ili neka kompatibilna namena.
Takođe, skrećemo pažnju na odredbe člana 48 istog Zakona, kojim se obavezuju jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naročito u pogledu planiranja i uređenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.
Da li Skupština opštine odluku kojom se utvrđuje prestanak mandata odbornika dostavlja na dalju nadležnost Izbornoj komisiji nakon sednice skupštine na kojoj je doneta, pa tek onda Izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika ili Izborna komisija može da donese rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika i pre nego što mu se utvrdi prestanak mandata?
Izborna komisija može da pristupi popuni upražnjenog odborničkog mesta tek pošto skupština opštine, u skladu s članom 46. stav 3. odnosno stav 6. Zakona o lokalnim izborima, utvrdi da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran i o tome dostavi zvanično obaveštenje izbornoj komisiji.
Apsolutno je neprihvatljivo, a i pravno nemoguće, da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata novom odborniku, pre nego što zvanično obaveštena od strane skupštine opštine da je doneta odluka kojom je utvrđen prestanak mandata nekom odborniku. Tek po dobijanju takvog obaveštenja, izborna komisija stiče pravni osnov da postupa na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima i sprovede postupak popune upražnjenog odborničkog mesta.
U slučaju kada načelnik uprave podnese ostavku, da li zamenik načelnika uprave menja načelnika u smislu čl. 56 stav 2 Zakona o zaposlenima u autnomomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, u periodu od 3 meseca kada postoji obaveza raspisivanja javnog konkursa za postavljenje načelnika uprave? Da li Veće donosi posebno rešenje kojim se ovlašćuje zamenik načelnika uprave da obavlja sve poslove iz nadležnosti načelnika uprave, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima do postavljenja načelnika uprave po javnom konkursu?
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Dalje se kaže da ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
U ovom konkretnom slučaju mišljenja smo da nema mesta primeni člana 56 Zakona o zaposlenima u AP i JLS iz razloga što se vršilac dužnosti postavlja u slučaja kada ni načelnik ni zamenik načelnika nisu postavljeni, što ovde nije slučaj.
Dalje treba napomenuti da je članom 56. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, te u skladu sa tim zamenik načelnika uprave, za vreme dok se ne postavi načelnik uprave, crpi ovlašćenja za rukovođenje upravom iz samog zakona.
Prvi put ove godine u program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opština uvodi meru direktnih plaćanja - regres za reproduktivni materijal. Ukoliko se raspišu dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra: 100.1.1 regres za reproduktivni materijal) a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra: 101 investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), da li jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i da dobije novčana sredstva po oba osnova?
Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.
Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.
Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).
U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.
Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.
Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".
Da li dobijena saglasnost za novo zapošljavanje na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava može da se iskoristi do kraja tekuće godine u kojoj je dobijena, ili je i u tekućoj godini ograničena na 90 dana od dana dobijanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem u radni odnos?
Članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Stavom 7. istog člana predviđeno je da će se aktom Vlade bliže urediti postupak za pribavljanje tih saglasnosti.
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava koja se primenjuje od 01. januara 2021. godine. Članom 7. navedene Uredbe predviđeno je da saglasnosti Komisije dobijene u tekućoj kalendarskoj godini mogu se realizovati u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana. Dalje se kaže da broj lica za koja je dobijena saglasnost Komisije za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini računa se u ograničenje od 70%, u smislu člana 27k stav 1. Zakona, u tekućoj kalendarskoj godini. Ako broj lica iz stava 2. ovog člana prelazi procenat od 70%, korisnik javnih sredstava ne treba da ponovo pribavlja saglasnost Komisije za taj broj u tekućoj kalendarskoj godini.
Ceneći navedene odredbe zaključujemo da dobijena saglasnost važi u tekućoj godini, a može se realizovati i u narednoj kalendarskoj godini ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana.