Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može opštinska uprava ustupiti odnosno pokloniti kancelariski nameštaj i kancelarijsku opremu vojsci Republike Srbije i na koji način? Da li načelnik opštinske uprave donosi odluku ili neki izvršni organ opštine?
Pravilo je da se pokretne stvari iz javne svojine otuđuju u postupku javnog oglašavanja ili prikupljanja pismenih ponuda, na način i u postupku kojim se štiti interes nosioca prava javne svojine.
Međutim, Zakon o javnoj svojini ima i jedan izuzetak (član 33. stavovi 3. i 4.) kada se pokretne stvari iz javne svojine mogu otuđiti i neposrednom pogodbom, čak i bez naknade ako postoji interes za takvim raspolaganjem (elementarne nepogode i drugim slučajevima propisanim aktom Vlade).
Postupak otuđenja neposrednom pogodbom regulisan je, još uvek važećom Uredbom o određivanju opreme veće vrednosti i utvrđivanju slučajeva i uslova pod kojima se pokretne stvari iz javne svojine mogu otuđivati neposrednom pogodbom („Sl. glasnik RS“ br. 53/12).
U članu 1. Uredbe definisano je šta se smatra opremom veće vrednosti, te s tim u vezi potrebno je da se najpre utvrdi koja je vrednost kancelarijskog nameštaja i kancelarijske opreme koja bi se otuđila vojsci. Ovo se odnosi na pitanje raspolaganja neposrednom pogodbom, ali ne i na pitanje raspolaganja bez naknade.
Raspolaganje bez naknade, za sada, moguće je jedino u slučaju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Takođe, moguća je i primena čl. 31a Zakona o javnoj svojini, koji ovde ima shodnu primenu i na otuđenje pokretnih stvari, gde se cena može umanjiti na do 60% procenjene vrednosti nakon dve neuspešne prodaje. Ovo su poslednje izmene Zakona o javnoj svojini.
Postoji mogućnost da se pokretne stvari daju na korišćenje (revers) vojsci, ali ne i u svojinu bez naknade, ako nema pokrića da se radi o situacijama iz člana 33. stav 4. Zakona o javnoj svojini.
Da li su pravna lica u obavezi da imaju istaknuto svoje poslovno ime na objektima u kojima posluju, obavljaju delatnost? Da li se isticanje firme naplaćuje i onda kada pravno lice nije istaklo svoje poslovno ime na objektu u kom posluje odnosno obavlja delatnost? S obzirom da preduzetnici imaju obavezu isticanja firme, da li se podrazumeva da taksu plaćaju i ako je ne istaknu?
Članom 14. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisano je da se lokalne komunalne takse mogu uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Članom 16. ovog zakona propisano je da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.
Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Prema navedenim odredbama, firmarina se plaća u skladu sa Zakonom i odlukom jedinice lokalne samouprave, samo ako je firma faktički istaknuta, bez obzira da li je obveznik pravno lice ili preduzetnik.
Pri tom se pod firmom smatra svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja delatnost. To može da bude i nalepnica na poštanskom sandučetu, istaknuti naziv na objektu, na ulaznim vratima ili bilo kom drugom mestu na poslovnom prostoru u kom se obavlja delatnost.
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru može se utvrditi u skladu sa propisima samo obvezniku koji je podneo prijavu (ako je podnošenje prijave propisano odlukom jedinice lokalne samouprave) ili ako je LPA utvrdila činjenice od značaja za postojanje obaveze (fotografija, službena beleška sa terena i sl.), koje može pružiti kao dokaz u eventualnom žalbenom postupku.
Drugim zakonima može da bude regulisana obaveza isticanja naziva pravnog ili fizičkog lica koje obavlja delatnost na nekom poslovnom prostoru, ali sama zakonska obaveza za pojedine kategorije pravnih i fizičkih lica nije dovoljan uslov za utvrđivanje firmarine, već se mora utvrditi i faktičko isticanje firme. Za proveru poštovanja tih zakona odgovarajuće službe vrše inspekcijski nadzor, a za nepoštovanje tih zakona propisane su kaznene odredbe.
Ti zakoni su:
Da li član Interresorne komisije iz oblasti obrazovanja mora biti po struci psiholog? Koji su kriterijumi za imenovanje člana Komisije iz oblasti obrazovanja odnosno koji propisi regulišu ovo pitanje?
Članom 77. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisan je sastav Interresorne komsije:
„Interresorna komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno."
Bliži kriterijumi za izbor člana komisije nisu propisani, a poželjno je da iz svake oblasti to bude stručnjak koji ima iskustva u oblasti inkluzivnog obrazovanja i profesionalni ugled u zajednici.
U pitanju je pravo na isplatu jubilarne nagrade za zaposlene u JLS po Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u JLS. Naime, Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, izmenjen je član 46. kojim je, između ostalog, propisano da „Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa“. Isto rešenje zadržava i Posebni kolektivni ugovoru za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, broj 38/2019): „Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Radi se o zaposlenom koji 01. 09. 2019. godine navršava 10 godina rada provedenih u radnom odnosu u organima opštine. Međutim, zaposleni ima još dve godine provedene u radnom odnosu u državnom organu (sudu). Da li u toj situaciji isplatiti jubilarnu nagradu za 10 godina rada provedenih u radnom odnosu u organima opštine, ili tom zaposlenom "beži" pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina jer ima 12 godina provedenih u radnom odnosu u državnom organu i organu opštine? Zaposleni nije ni kod jednog poslodavca ostvario pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u godini u kojoj navršava propisani broj godina rada u radnom odnosu u državnom organu, organu AP i JLS, koja se po pravilu isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
U pitanju je zaposleni koji 15 godina radi na poslovima komunalnog inspektora u zvanju saradnika. Pre nekoliko meseci je završio fakultet i stekao zvanje mlađeg savetnika. Da li može isto lice odmah da postane savetnik jer je 15 godina obavljalo navedene poslove, odnosno šta podrazumeva radno iskustvo u struci?
U skladu sa članom 62. Zakona o zaposlenima u AP i JLS u zvanju savetnika obavljaju se složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo. Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Dalje je članom 68a. predviđeno da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
S obzirom na navedeno, raspoređivanje na radno mesto u zvanju savetnika biće moguće kada lice ispuni uslove za obavljanje poslova u tom zvanju.
Za konkretnu situaciju, od značaja su i odrebe člana 133e. u kome se kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.